Овим даном у Српској се догоди највише саобраћајних несрећа
БАЊАЛУКА - Да је стање безбједности саобраћаја погоршано, показују подаци према којима је у четвртом кварталу прошле године живот на путевима изгубило 29 особа, што је за око 26 одсто више у односу на исти период 2022, а међу страдалима било је највише младих и пензионера.
Укупан број саобраћајних несрећа у четвртом тромјесечју лани је, према подацима Завода за статистику РС, износио 2.850, што је за 7,7 одсто више у односу на исти период годину раније, док је истовремено број повријеђених порастао за 4,1 одсто.
Да млади између 20 и 30 година, али и старији од 60 година представљају ризичну категорију учесника у саобраћају, показао је овај извјештај према којем треће мјесто по броју саобраћајних несрећа заузима први радни дан у седмици.
Тако је у посљедњем тромјесечју понедјељком евидентирано 410 саобраћајки, петком 493, а суботом 423.
Замјеник директора Агенције за безбједност саобраћаја РС Милија Радовић казао је за “Глас Српске” да сви параметри указују да је у Српској дошло до погоршања стања безбједности саобраћаја.
С обзиром на то, према његовим ријечима, требало би да се преиспита да ли су предузете све одговарајуће мјере.
- На понашање учесника у саобраћају утиче страх од казне и превентива, односно да им неко каже шта није добро. Што се тиче превентиве, јако мало новца се издваја за безбједност саобраћаја. Све акције које се предузимају су ограниченог карактера и условљене су износом буџета који се издваја за те намјене - рекао је Радовић.
Додао је да се у Српској по глави становника за безбједност саобраћаја издваја пола марке годишње, а у Србији чак и до десет пута више.
- То довољно говори да су улагања у унапређење безбједности саобраћаја недовољна да би се значајније утицало на понашање учесника у саобраћају. Конкретан примјер су млади возачи, који проузрокују највише саобраћајних несрећа и наајчешће страдају. Агенција је направила пројекат “Кад се живот преокрене” и сви који су га видјели рекли су да је поучан - истакао је Радовић.
Сличан пројекат, нагласио је он, спроводи и Словенија, али већ десет година, а годишње обухвати 80 одсто средњошколаца, што даје добре резултате.
- Међутим, разлика је у томе што код нас због мањка новца од 10.000 средњошколаца буде обухваћено 1.000 њих. У том случају не можемо очекивати да се достигне исти ефекат ако прича није стигла до свих средњошколаца у Требињу, Фочи, Вишеграду, Сокоцу или Братунцу - казао је Радовић питајући шта је предузеће “Путеви РС” урадило на санацији најопаснијих мјеста која су означена прије више година, а дискутабилна је, тврди, и обука возача.
Да има довољно новца, Агенција би, каже, организовала и кампање за старије од 60 година по удружењима пензионера, јер они, између осталог, немају вид и рефлексе као што су имали прије 20 година.
Стручњак за саобраћај Миленко Јаћимовић сматра да акценат треба да буде стављен и на људе који изађу са болничког лијечења и одмах сједају за волан.
- Полиција и здравствене установе би требало да се увежу и размјењују информације о пацијентима који су били на болничком лијечењу, јер велики број њих по изласку из болнице одмах сједа за волан иако је неколико дана раније имао мождани удар или неки други здравствени проблем због којег му је умањена психофизичка способност. Такви људи су темпиране бомбе у саобраћају - казао је Јаћимовић и истакао да су они по закону дужни да обаве нови љекарски преглед, што, како тврди, нико не ради.
Возила
Према подацима Завода за статистику, у четвртом тромјесечју лани у Српској је регистровано укупно 122.227 возила, што је за 3,1 одсто више у односу на исти период претходне године. Од укупног броја регистрованих возила, 83,7 одсто се односи на путничке аутомобиле. Посматрано по годинама старости возила, 59,5 одсто регистрованих возила старије је од 15 година. Први пут регистровано је 7.899 возила, односно 43,7 одсто више у односу на четврто тромјесечје 2022. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
