Отворено писмо Владе Српске амбасадорима у БиХ: Референдум у складу са прописима

Референдум је у потпуности у складу са позитивним прописима и тиче се питања од највећег значаја за грађане Републике Српске, наведено је у отвореном писму Владе Републике Српске свим акредитованим амбасадорима БиХ.

Референдум ће бити информативан за Народну скупштину Републике Српске у њеним разматрањима начина извршења одлуке Уставног суда БиХ од 26. новембра 2015. године о Дану Републике. Овом одлуком, Републици Српској дато је овлашћење и обавеза да спроведе одлуку, којом се тражи да се обезбиједи да Дан Републике Српске буде у складу са Уставом БиХ. Одлука Републици Српској не забрањује да прославља дан свог оснивања.

Отворено писмо Владе Српске преносимо у цијелости:

Дана 15. јула 2016. године, Народна скупштина Републике Српске изгласала је, на основу Закона о референдуму и грађанским иницијативама Републике Српске из 2010. године, референдум, на ком ће се од грађана Републике Српске затражити мишљење о томе да ли 9. јануар треба и даље да се слави као Дан Републике.

Устав Републике Српске конкретно говори о референдуму у члану 70. и 77. Венецијанска комисија Савјета Европе детаљно је анализирала усклађеност Устава Републике Српске са Уставом БиХ1 и ниједном није приговорила на одредбу Устава Републике Српске о референдуму. Закон о референдуму Републике Српске из 2010. године израђен је у свјетлу Кодекса добре праксе Венецијанске комисије и Препорука Министарског комитета Савјета Европе државама чланицама о учешћу грађана у јавном животу на локалном нивоу.

Референдум је у потпуности у складу са Уставом БиХ и праксама демократских држава у Европи и свијету. Дејтонски споразум не садржи ниједну одредбу која би се могла тумачити као забрана или ограничавање референдума.

Штавише, у својој резолуцији из 2007. године, Парламентарна скупштина Савјета Европе каже: „Референдум је инструмент непосредне демократије који припада европском изборном наслијеђу". Конгрес локалних и регионалних органа власти Савјета Европе у резолуцији из 2007. године констатује да, „референдум, било на државном, локалном, или регионалном нивоу, представља један од основних инструмената непосредне демократије и грађанима даје могућност учешћа у политичком одлучивању, као и јавним питањима која их се директно тичу . . .".

Референдум се тиче јавног празника у Републици Српској - ствари која је у потпуности у надлежности Републике Српске као ентитета. Дан Републике је веома значајан за грађане Републике Српске зато што се оснивање Републике Српске генерално сматра пресудним за заштиту интереса грађана српске националности у цијелој БиХ. Даном Републике, који обиљежава рођење Републике Српске, слави се постојање Републике Српске - постојање које Устав БиХ, Анекс 4. Дејтонског мировног споразума поздравља и потврђује. Нашавши се пред одлуком Уставног суда, власти Републике Српске имају легитиман интерес да чују њихово мишљење о томе када и на који начин треба славити овај значајан историјски догађај, који је признат и потврђен Дејтонским мировним споразумом.

Референдум је корак ка спровођењу одлуке Уставног суда

Иако се Република Српска не слаже са одлуком Уставног суда у битним питањима, референдум представља корак ка њеном спровођењу. Једини изричит налог из одлуке је да Народна скупштина Републике Српске "усклади" члан 3(б) Закона о празницима са Уставом БиХ. У одлуци се не каже да Народна скупштина Републике Српске мора да укине празновање на 9. јануар, нити на неки други начин конкретизује шта је потребно у оквиру тог усклађивања. Република Српска је увјерена да се Дан Републике може прослављати без дискриминације било које вјерске или националне заједнице.

Први корак ка усклађивању закона је да Република Српска утврди да ли грађани желе да задрже 9. јануар као датум празника. Након што грађани дају свој став, Народна скупштина Републике Српске може да га размотри у склопу настојања да се усклади члан 3(б) Закона о празницима са Уставом.

Одлука Уставног суда не може никако значити да је Републици Српској забрањено обиљежавање дана свог настанка.

Важно је констатовати да се одлука Уставног суда не може разумно тумачити као да Републици Српској забрањује да обиљежава 9. јануар као годишњицу њеног оснивања. Забринутост Уставног суда у погледу Дана Републике проистиче, прије свега, из чињенице да се он поклапа са православном светковином, светим Стефаном, и друго, да 9. јануар, с обзиром на природу декларације коју обиљежава, наводно привилегује Србе у односу на друге народе.

Међутим, одлука никако не може стајати на мјесту тврдње да је Републици Српској уставом забрањена прослава 9. јануара, Дана Републике, било зато што се поклапа са вјерским празником или зато што наводно привилегује једну етничку групу у односу на друге. Када би то био случај, о чему говоримо у даљем тексту, све и један јавни празник и у Републици Српској и у Федерацији био би неуставан.

Вјерски празници

Ако би се одлука Уставног суда тумачила као забрана обиљежавања 9. јануара, Дан Републике, зато што се поклапа са православним светим Стефаном, онда би то захтијевало да сви јавни празници којима се обиљежава вјерски празни - чак и који падају на дан вјерског празника - буду забрањени. На примјер: јавни празник којим се обиљежавају муслимански празници Еид-ал-Фитр и Еид-ал-Адха, који се поштују у кантонима Федерације са бошњачком већином, морали би да буду забрањени. Јавни празници којима се обиљежавају католички празници, као што су Божић и свети Стефан, који се обиљежавају у кантонима Федерација са хрватском већином, морали би да буду укинути. Заиста би било чудно дозволити обиљежавање католичког светог Стефана (26. децембар) као јавног празника, а забранити 9. јануар, Дан Републике, само зато што се поклапа са православним светим Стефаном.

Ако би 9. јануар као празник био неуставан зато што се поклапа са светим Стефаном, сваки празник који је иоле секуларне природе, нпр. Нова година, Дан независности, Дан рада, Дан државности, Дан побједе и Дан Дејтона, морао би такође бити забрањен. Сваки од наведених празника поклапа се са православним или католичким празником.

Република Српска не жели укидање ниједног секуларног, муслиманског, католичког или православног празника. Међутим, сви би они били неуставни ако би се одлука Уставног суда тумачила као забрана обиљежавања 9. јануара, Дана Републике, зато што се поклапа са вјерским празником.

Секуларни празници којима се фаворизују одређене националне групе

Ако би се одлука Уставног суда тумачила као забрана обиљежавања Дана Републике Српске зато што наводно фаворизује један народ у односу на друге, то би онда сигурно значило обавезну забрану обиљежавања 1. марта, који се у Федерацији прославља као "дан независности".

Федерални празник 1. март представља годишњицу референдума одржаног 1992. године, на ком су Бошњаци и Хрвати гласали за једнострано отцјепљење Босне и Херцеговине од Југославије. Срби су се снажно противили одржавању референдума и у њему нису ни учествовали. Данас, Срби сматрају 1. март годишњицом незаконитог референдума који је Србе из Босне и Херцеговине отргнуо од њихове земље, Југославије, и довео до рата. Федерални празник 1. март "фаворизује" Бошњаке и Хрвате барем онолико колико 9. јануар, празник Републике Српске, "фаворизује" Србе.

Упркос томе што Срби у Федерацији (и цијелој БиХ) не учествују у обиљежавању федералног 1. марта, Република Српска није тражила од Уставног суда да га забрани. Међутим, ако би се одлука Уставног суда из новембра 2015. године тумачила као забрана обиљежавања Дана Републике Српске због његовог посебног значаја за Србе, федерални 1. март морао би, исто тако, бити забрањен због посебног значаја за Бошњаке и Хрвате.

Поред тога, хрватски народ у БиХ редовно празнује 28. август као дан Херцег-Босне и дан у којем обиљежавају утемељење тзв. Хрватске Републике Херцег-Босне (ХРХБ), укинуте Вашингтонским споразумом из 1994. године, када су заједнице бошњачког и хрватског народа формирале ФБиХ. Иако су 1996. године сва овлашћења некадашње Херцег-Босне и формално пренијета на ФБиХ, обиљежавање дана њеног устројства и данас је актуелно, те се врши полагањем вијенаца хрватским бранитељима и служењем мисе, којима присуствују сви високи званичници из реда хрватског народа. И на овогодишњој прослави дана Херцег-Босне, упућени су позиви хрватских званичника на очување овог празника, као и ставови да „Херцег-Босна никада није угашена нити напуштена", да је она „и данас актуелна као правна и политичка чињеница", те „и данас живи у многим законима и јавним предузећима", обзиром да, према ријечима предсједника Главног савјета Хрватског Народног Сабора (ХНС) БиХ „сви закони ХРХБ су и данас на снази за све оне области које нису уређене на разини државе. То је, између осталог, Закон о државним празницима и благданима, на основу којега ми данас обиљежавамо ову годишњицу". Ни о овом празнику из Српске никада нису дошле ријечи осуде. Ни онда када се о томе не може постићи потпуна сагласност, Република Српска демократски уважава право сваког народа да обиљежава и светкује дане које сматра важним за своју историју и културу.

Одлука Уставног суда стигматизује сâмо постојање Републике Српске у степену у ком стигматизује датум њеног оснивања. Пошто Устав БиХ, Анекс 4. Дејтонског споразума, признаје Републику Српску као један од два ентитета који чине БиХ, то онда никако не може бити значење одлуке. Република Српска јесте, уистину, страна, призната по основу међународног права, Анекса 4. и свих анекса од којих се састоји Дејтонски споразум.

Стигматизовање стварања Републике Српске при чему се једнако тако не стигматизује бошњачко-хрватско једнострано проглашење независности од Југославије представљало би противправну дискриминацију Срба. Ни у овом случају то сигурно није била намјера Уставног суда. Какве год да биле, правне импликације и посљедице одлуке Уставног суда из новембра 2015. године морају бити равноправно примијењене на све конститутивне народе, наведено је у отвореном писму Владе Републике Српске свим акредитованим амбасадорима БиХ. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.