“Отворени Балкан” одлази у историју?

Наиме, лидери земаља западног Балкана са европским дипломатама почетком прошле седмице у Скопљу усвојили су деклерацију о Плану раста региона под покровитељством Европске уније, који треба да буде спроведен до 2027. године. Спровођење плана, чија вриједност износи шест милијарди евра, условљено је испуњавањем реформи и међусобном сарадњом земаља региона.

И предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен се пред крај своје посјете Сарајеву осврнула на усвојени План раста за земље западног Балкана те поручила да он подразумијева стварање заједничког регионалног тржишта, али и води БиХ ближе ка ЕУ и омогућава фонд од милијарду евра.

У БиХ су се по свему судећи овај пут ухватили посла, јер је Савјет министара БиХ донио већ одлуку о именовању чланова радног тима у БиХ за израду плана реформи за спровођење Плана раста за западни Балкан. Конститутивна сједница овог радног тијела требало је да буде одржана у петак.

- Њихов задатак је да разматрају сва питања у вези са Планом раста за западни Балкан, укључујући и иницијативу о заједничком регионалном тржишту - рекао је “Гласу” замјеник предсједавајуће Савјета министара БиХ Сташа Кошарац.

Република Српска је, нагласио је Кошарац, конструктиван партнер европском путу БиХ, о чему свједочи и чињеница да су српски кадрови у заједничким институцијама подржали све што је БиХ до сада реализовала на путу ка ЕУ.

У супротном, навео је Кошарац, никакав напредак не би могао бити остварен.

- Не оспоравајући значај Плана раста за западни Балкан морам нагласити да ниједно рјешење у БиХ, укључујући и питања у вези са европским интеграцијама, неће бити усвојено без ставова и сагласности институција Републике Српске и пуног уважавања механизма координације - рекао је Кошарац, који је и министар спољне трговине и економских односа БиХ.

Када је ријеч о “Отвореном Балкану”, сматрм да БиХ треба да буде дио ове регионалне иницијативе, јер је ријеч, како је навео, о концепту који је показао конкретне резултате и бенефите за привреду и грађане земаља чланица.

- Чињеница је да су земље западног Балкана опредијељене за ЕУ интеграције, али тај пут не смије искључити регионалну сарадњу и иницијативе које нас повезују, попут иницијативе “Отворени Балкан” - закључио је Кошарац.

БиХ је до сада прокоцкала више шанси да се приближи “Отвореном Балкану”, чије бенефите већ увелико осјећа Србија, Сјеверна Македонија и Албанија и то из разлога што бошњачки политичари нису пристајали на ту иницијативу.

“Отворени Балкан”, односно првобитно назван “мали Шенген” представља иницијативу за регионалну сарадњу западног Балкана, а да би заживјела у потпуности потребно је да се прикључе и остали, међу којима су БиХ и Црна Гора.

Декларација коју су потписали Александар Вучић, Зоран Заев и Еди Рама у октобру 2019. године, у име Србије, Сјеверне Македоније и Албаније требало би да помогне да читав регион почне да функционише на кључним слободама ЕУ, а то су слобода кретања људи, робе, капитала и услуга.

Четири стуба

Европска комисија усвојила је још у новембру прошле године нови План раста за западни Балкан, који се заснива на четири стуба. Први је јачање економске интеграције с јединственим тржиште Европске уније, под условом да се западни Балкан усклади са правилима јединственог тржишта и отвори одговарајуће секторе и области свим својим сусједима истовремено, у складу са заједничким регионалним тржиштем.

Други стуб је јачање економске интеграције у оквиру западног Балкана путем заједничког регионалног тржишта, а трећи убрзавање темељних реформи, док четврти представља повећање финансијске помоћи за подршку реформама путем Инструмента за реформе и раст за западни Балкан за период до 2027. године. Та финансиска помоћ износи шест милијарди евра, односно двије милијарде су бесповратна средства, а четири милијарде евра су повољни кредити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.