Отварање моста увод у нови егзодус Срба

Истичу ово политички аналитичари и историчари указујући на то да је недавно “тестирање” моста који дијели Северну и Јужну Митровицу само дио Куртијеве тактике, плана да се Срби с друге стране Ибра запитају да ли су и колико безбједни уколико он и буде поново отворен, јер је управо 1999. и 2000. године зауставио етничко чишћење Срба.

Градови који нису имали сличан мост у међувремену су етнички очишћени. Под притиском и дугим цијевима протјерано је 11.000 Срба.

Сматрају и да су више него лицемјерне изјаве званичника из Европске уније, земаља Квинте па и саме Америке, одакле је из Стејт департмента стигла порука да су САД “забринуте због некоординисаних акција Приштине”.

Како истичу та њихова наводна забринутост је до сада увијек остајала на ријечима, не и на конкретним потезима, којим би били кажњени насилни и по српски опстанак опасни потези. Динар је одавно забрањен, као и таблице и српска документа, на Јарињу и Брњаку је косовска полиција и царина, а на путевима и српским имањима су полицијске патроле и војне и полицијске базе. Срби се питају да ли ће на ред доћи и школе и болнице, једине преостале српске институције на КиМ.

Наводе и да је осим камерама Северна Митровица још од почетка године преплављена и приштинским специјалцима који контролишу не само раскрснице у граду, већ и све важне тачке около, по околним узвишењима па је град буквално у челичном стиску, опкољен патролама, оклопним возилима, дугим цијевима, панцирима и шљемовима.

За Србе и на сјеверу и јужно од Ибра више није под знаком питања да ли ће Курти покушати да отвори поменути мост, упркос порукама Срба да ће тај чин угрозити њихову безбједност. Питање је само када ће се то и десити.

Вјерују да ма шта се десило то неће много узбудити међународну заједницу, као ни 17. марта 2004. године или јула 1999, када су побијени жетеоци у Старом Грацку. Нису реаговали ни кад су специјалци до зуба наоружани дугим цијевима упадали на сјевер и уз сузавац заузимали зграде општина. Ништа нису урадили ни поводом затварања пошта. Из САД је тек саопштено да су забринуте због континуираних некоординисаних одлука Приштине, а на питање “колико црвених линија Аљбин Курти може да крши без икаквих посљедица” - није било одговора. Ништа лицемјернија није била ни реакција из Француске. Они су саопштили да најоштрије осуђују потезе Приштине, позивајући на уздржаност. Једно је јасно, Србе на сјеверу КиМ чека велико искушење. Они су недавно протестујући против одлука и намјера власти из Приштине носили транспаренте на којима је симболично писало: “На мосту смо бранили опстанак, сада бранимо нестанак”.

Бивши дипломата Зоран Миливојевић каже да је питање отварања моста на Ибру кључно за Куртија и власти у Приштини, јер би то симболички, али и физички омогућило потпуно запосједање сјевера Косова.

- Мост је важан зато што је симбол тог територијалног интегритета и суверенитета такозваног Косова, на којем Курти толико инсистира. Он је сада нека врста границе - истакао је Миливојевић.

Слично мишљење има и научни сарадник у Институту за српску културу у Лепосавићу историчар Петар Ристановић, упозоравајући да је живот Срба постао изузетно тежак те све више личи на онај у гету. Како каже, људи су стално оптерећени мишљу шта им то лоше носи нови дан, да ли ће им неко запалити љетину или напасти дјецу. Оно што га највише брине, како каже, јесте одлазак људи, а који може бити убрзан отварањем моста. То је, према његовом мишљењу и један од првих и основних политичких циљева Куртија, да репресивним мјерама и застрашивањем испразни српска подручја, што подржавају и поједине западне дипломате. На питање шта то још држи српски народ на тим просторима, да ли су то родна огњишта, вјера или пркос, Ристановић одговара да је помало од свега побројаног.

- Тешко је напустити дедовину, имања и гробове својих предака. Ако би којим случајем одлучили и да оду, где би то отишли. У крајњем случају, зашто да одлазе када живе на своме. Зато и имам велико поштовање према свим тим људима и мора им се помоћи на све начине да све ово некако преброде - истакао је Ристановић за “Глас Српске”.

Коментаришући однос међународне заједнице према косовској проблематици и угњетавању које српски народ готово свакодневно проживљавала у разним облицима, каже да се ради се о класичном колонијалном приступу. Западне мантре о владавини права и демократији, наводи он, само су дио тог њиховог колонијалног фолклора.

- Неће апсолутно ништа урадити, пустиће ствари да се одвијају као и до сада, да их креира Курти, чији је крајњи циљ да путем класичне репресије и угњетавања очисти север Косова од Срба и те просторе потпуно интегрише у такозвано Косово. Због тога је сада одлучио да се удари и по мосту, који пре свега има симболичко значење. Никако не треба заборавити, ма шта Курти и његови сарадници говорили, да они Србе не воле, шта више та мржња је отворена и све ће урадити да КиМ претворе у етнички чист простор - поручио је Ристановић.

Додаје и да највећи број Срба који тренутно живе на КиМ чине они чије породице на тим просторима егзистирају генерацијама, вијековима и ти људи, истиче, имају једну специфичну емоцију када се говори о КиМ.

- Неко неупућен би можда рекао да није рационално остати, поготово због деце, али ја их разумем и подржавам - поручио је Ристановић.

Граница

Главни мост на Ибру иначе дијели Косовску Митровицу на јужни дио града, гдје живе Албанци и сјеверни, у којем живи 95 одсто Срба. Албанци су више пута преко тог моста покушавали да упадну у сјеверни српски дио града, због чега је долазило до сукоба. Од тада га непрекидно чувају италијански карабињери из састава КФОР-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.