Осуђени за убиство Ђинђића пуштен из затвора: Ко је Душан Крсмановић и како се покајао

Ријеч је о бившем припаднику земунског клана који је ухапшен у полицијској акцији Сабља коју је МУП покренуо послије убиства премијера 12. марта 2003. године.

Према одлуци Апелационог суда, он је на слободу изашао послије двије трећине издржане затворске казне. Био је осуђен на 30 година. Покајао се и у току издржавања казне тражио је да се она ублажи и да му се пружи шанса. Претходно је у писму Врховном суду потврдио да је учествовао у атентату на тадашњег предсједника владе Ђинђића. Иако је и прије издржаних двије трећине робије тражио пуштање на слободу, тај му захтјев није био уважен.

Подсјетимо, Душан Крсмановић једини је члан земунског клана који је на суђењу изразио кајање, али не због убиства премијера Ђинђића, већ, како је изјавио “свега што га је довело у ситуацију у којој се нашао”.

Због тог “признања” стизале су му пријетње, због којих се и налазио у затвору у Сремској Митровици, а не у Пожаревцу гдје су сви остали. Он је првостепеном пресудом био осуђен на 30 година затвора, али му је одлуком Апелационог суда казна смањена на 20 година.

Како се покајао

Крсмановић је 2008. године признао у жалби Врховном суду да је учествовао у атентату на премијера Србије Зорана Ђинђића, затраживши од суда да му ублажи првостепену пресуду и “пружи још једну шансу”, рекавши: “Убили смо премијера Ђинђића. Све је било онако како сам рекао у истрази. Кајем се и све ћу поново испричати.”

- Признао сам и нисам штедео ни себе ни друге. Не желим да се браним тиме да сам невин. Осећам се кривим и суд ме исправно прогласио кривим, али казна није примерено одмерена. Не тражим ни поновно суђење нити укидање пресуде - навео је Крсмановић у писаној жалби, коју је прочитао судија извјестилац Зоран Савић.

“Кајем се, али имам веру у Бога”

Крсмановић је истакао да се у Специјалном суду бранио ћутањем јер се пријетило њему и његовој породици. Окривљени је рекао да је за вријеме и послије атентата “осећао кривицу што је против своје воље учесник у убиству Ђинђића”. Он је поновио да су сва убиства која се стављају на терет земунској групи наредили или Спасојевић или свједок сарадник Љубиша Буха Чуме, а да су их извршили свједоци сарадници Дејан Миленковић Багзи, Љубиша Буха Чуме, Миладин Сувајџић звани Ђура мутави, као и “Мамица, Кум, Сале, Креза и Лимун”.

Према оптужници, Душан Крсмановић, налазио се у Немањиној улици, одакле је јављао долазак колоне возила са премијером. Сам Крсмановић у завршној ријечи је рекао:

- Најискреније се кајем због свега што ме је довело у овакву ситуацију и положај у којем сам данас. Кајем се и због своје деце која одрастају без оца, кајем се због још много тога, али имам веру у Бога. Он зна моје намере и верујем да ће бити на мојој страни...”.

"Хтео сам да се убијем кад сам чуо за Ђинђића"

Крсмановић је у исказу из 2003. године када је осуђен, описао из његовог угла шта се дешавало у тренутку убиства премијера Зорана Ђинђића.

- На тротоару изнад те станице паркирао сам плави 'форд ескорт'. Пошто сам ту стајао око један сат, Миша (Милош Симовић) ме звао на телефон и рекао да му је Аца (Александар Симовић) јавио да је овај ушао. Тако смо користили речи, нисмо спомињали име. Ја сам онда мислио да ни од овог дана неће бити ништа, сео сам у кола и кренуо према Железничкој станици да нешто једем. Тада ме је Миша поново звао и каже да ће овај да дође (Зоран Ђинђић) и да се вратим на место где сам био. Зове ме поново и каже: 'Гледај сад' и прекида везу - причао је он, па наставио:

- Убрзо ме зове Александар Симовић и каже: „Није био он“. Ја нисам ништа видео, кренуо сам поново према аутомобилу са станице, тада зове Александар и каже: „Ево га! Ево га!“ Био сам узбуђен, почело је срце да ми лупа, чуо сам два пуцња у размаку, као кад се изговори 'ду-ду'. Тада сам сео у аутомобил и одвезао се до Аутокоманде. Успут ме је назвао Милош и рекао да тамо негде будем. После сам отишао у стан у Трише Кацлеровића, који је такође, раније био изнајмљен.

Сутрадан увече је дошао Нинослав Констатиновић и смејао се. Испричао нам је како је дошло до пуцњаве у Ђинђића, и да је, када је Аца Симовић звао мене, да је тада Звездан Јовановић нишанио према Ђинђићу. Пуцао је два пута и после тога пушку бацио Симовић Александру и први почео да бежи – испричао је Крсмановић.

Бивши члан земунског клана је тада открио да је хтио да се убије:

- Кад сам на телевизији чуо да је убијен Ђинђић, прво сам хтео да извршим самоубиство једним малим пиштољем, а онда ми је то спласнуло. Неколико дана сам боравио у стану са Миланом Јуришићем, био сам у контакту са братом. Кад сам дошао код брата, полиција нас је ухапсила – испричао је он.

Чудна подударност

Душан и Ђорђе Крсмановић ухапшени су 2. априла 2003. године на Новом Београду, у стану у Булевару Авноја, данашњем Булевару Зорана Ђинђића. Они су се у том стану крили последња три, четири дана од убиства премијера, а познато је и да су се прије тога скривали на неколико новобеоградских локација, по изнајмљеним становима.

Браћа Крсмановић су припадала “земунском клану” и били су у сектору којим је руководио Милан Јуришић Јуре. Они су били, заправо, његови помоћници.

Ко је све досад изашао из затвора?

Досад су двојица осуђених за учешће у убиству премијера Ђинђића изашли из затвора. Најприје је осмогодишњу казну одслужио Саша Пејаковић звани Пеле (47), бивши припадник Јединице за специјалне операције. Он је био осуђен због помагања убицама премијера Зорана Ђинђића и први је осуђеник који је издржао казну за ово убиство.

Жељко Тојага (47) звани Жмиги, бивши припадник “црвених беретки”, изашао је из затвора половином априла прошле године јер је одслужио казну од 15 година због покушаја убиства премијера Зорана Ђинђића код “Београдске арене” 21. фебруара 2003. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.