Огњен Тадић за „Глас Српске“: И Њемачка би била срећна да нема Шмита

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” правни свјетник предсједника Републике Српске Огњен Тадић коментаришући актуелну политичку ситуацију у БиХ.

- Безброј је примјера за ову тезу, а посљедњи је подизање оптужнице против предсједника Милорада Додика и директора “Службеног гласника” Милоша Лукића након састанка у Сарајеву на коме су се странке које чине власт суштински биле договориле о рјешењу свих четрнаест приоритета везаних за ЕУ - истакао је Тадић.

ГЛАС: Предсједник Српске недавно је предложио политичким партнерима из ФБиХ да буде потписан споразум о доношењу декларације о суверенитету БиХ, чији је фокус стављен на одлазак иностраних судија из Уставног суда БиХ као и на затварање ОХР-а. Да ли очекујете да друга страна прихвати овај приједлог?

ТАДИЋ: Надам се да хоће, иако све говори да је тешко да ће до тога доћи. Приједлог предсједника Додика долази у правом и, рекао бих, једином могућем тренутку због тога што сукоб великих сила у Савјету безбједности УН онемогућава избор високог представника и први пут у историји БиХ отвара јој могућност да искорачи испод стране власти, ослободи се протектората и коначно постане равноправна чланица међународне заједнице. То би јој била одлика суверености и државности која је много значајнија од свих досадашњих унутрашњих реформи у којима је пресипала из шупљег у празно надлежности разних нивоа и суштински ништа није постигла. Политичко Сарајево мора знати да ће, ако пропусти тај историјски моменат, то бити на дуготрајну штету БиХ. Све што су до сада покушали на ревизији или рушењу Дејтонског мировног споразума, а што је врхунац могло имати тзв. априлским пакетом, пропало је неповратно. Очито да су били обузети идејом да Дејтонски мировни споразум препакују у нешто што је налик Таифском споразуму из 1989. године, који власт дијели између муслимана и хришћана уз тенденцију муслиманске превласти, али тај споразум ни у једнонационалном Либану није обезбиједио мир и стабилност, па како би нешто слично у вишенационалној и од Либана још сложенијој заједници БиХ?!

Политичко Сарајево такође мора да се суочи са чињеницом да су сада потпуно мртви и неупотребљиви пројекти злоупотребе Уставног суда БиХ и Комшића. Они им више никакву корист не могу донијети, а и до сада су од њих имали само штету, јер се њиховом злоупотребом ништа суштински није промијенило у Дејтонском споразуму, а изгубљене су деценије у току којих смо на основу тог споразума могли створити нормалан живот и већ бити у ЕУ.

ГЛАС: Сви говоре о европском путу, од политичара у ФБиХ до западних дипломата, а заборавља се да је тај пут немогућ док год је у БиХ међународни протекторат.

ТАДИЋ: У праву сте. Многима су пуна уста прича о Европској унији, али не као политичког циља, него као политичког средства за рушење Дејтонског мировног споразума.

ГЛАС: Очекујете ли да Кристијан Шмит поново закомпликује политичку сцену у БиХ наметањем закона о имовини и гдје је црвена линија Републике Српске?

ТАДИЋ: Кристијан Шмит ништа не може наметнути, јер он није високи представник. Он само може дати повод за одговор који је Република Српске већ објавила у случају да се на силу покуша отети њена имовина. Тај одговор је стварање дистанце, одмицање од рушилаца Дејтонског мировног споразума и то у виду проглашавања самосталности, а како би се Република Српска заштитила од било кога ко руши Дејтонски мировни споразум, и да би на тај начин сачувала колико-толико и оно што би таквим рушењима претекло од самог споразума.

ГЛАС: Чија је имовина у БиХ, односно ко може њоме да располаже?

ТАДИЋ: Дејтонским мировним споразумом укинут је Устав Републике БиХ из 1993. године који је имао једно читаво поглавље под називом “Друштвено-економско уређење”. Тиме су органи БиХ изгубили било какве надлежности за доношење имовинских закона и регулисање те области. То је договорено у Дејтону и потписано у Паризу.

Споразумом је верификовано стање ствари по овој теми које је важило на дан његовог потписивања, а то значи Устав Републике Српске који садржи поглавље “Економско и социјално уређење” на основу кога Република Српска има надлежности за доношење имовинских закона и регулисање те области. Ту се, дакле, нема шта расправљати. Република Српска и ФБиХ имају надлежност да регулишу ова питања, а свако ко није задовољан начином регулације има право да се обрати уставним судовима Републике Српске и ФБиХ. Уставни суд БиХ са свим тим нема везе и противуставно је све што је до сада радио на овим питањима.

ГЛАС: Како бисте оцијенили посљедњу посјету Бањалуци специјалног представника Њемачке за западни Балкан Мануела Зарацина?

ТАДИЋ: Предсједник Додик, чији је Зарацин био гост, већ је дао квалификовану оцјену тог састанка. Није професионално да као један од свједока састанка препричавам његов садржај. Ипак, имам право на лични утисак. Мени се чини да би Њемачка била срећна да се није уплела у међународну аферу “Кристијан Шмит”, а чиме је свом до сада проходном утицају на Балкану затворила нека важна врата. Они од Шмита немају никакве користи, него само штету. Чини ми се дугорочну.

ГЛАС: Шта очекујете од истраге коју је покренула СИПА када је у питању боравак Шмита у БиХ, али и његовог обезбјеђења?

ТАДИЋ: Очекујем да се службено утврди оно што сви већ знамо - Кристијан Шмит нелегално борави у БиХ, нелегално користи стране плаћенике као личну гарду и нелегално му је издата легитимација у Министарству иностраних послова БиХ.

Косово

ГЛАС: Како коментаришете посљедња дешавања на КиМ?

ТАДИЋ: Кршењем Резолуције 1244 Савјета безбједности УН проглашена је самосталност Косова. Дакле, то што зову институције Косова заправо су нелегална и сепаратистичка тијела. Грађански отпор дијела становника АП Косово и Метохија таквим тијелима нити по једној правној дефиницији не може бити окарактерисан као тероризам, јер се ради о грађанима Србије који, у немогућности да уживају заштиту своје државе, настоје да се самозаштите. То је једини опис стања који право може да понуди. За све су одговорне УН, јер не испуњавају своју обавезу да штите тамошње становнике, а спречавају државу Србију да то учини. Битно је рећи да чак ни по накнадним споразумима закљученим између власти Србије и сепаратистичких представника уз покровитељство ЕУ, припадник тзв. структура безбједности под Куртијевом управом није смио бити присутан на том терену.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.