Огњен Карановић за „Глас Српске“: Америка неће довијека толерисати несташлуке Куртија

Питања су ово која сваким даном постају све актуелнија у свјетлу нових дипломатских офанзива западних земља, које због ситуације у Украјини покушавају да затворе ову причу коју су отвориле још 2008.

Према ријечима директора Центра за друштвену стабилност Огњена Карановића, могуће је дође до нове радикализације безбједносне ситуације на КиМ од стране албанских сепаратиста, поготово на сјеверу, око којег они мобилишу своје конзервативно бирачко тијело.

- Албански политичари својим грађанима не нуде неку перспективу или економски развој државе која им је обећана. Њихова једина агенда је независност Косова. По могућности без Срба. Они у томе неће успети, али је сигурно да ће настојати да што више радикализују стање на терену, како би Србе означили као реметилачки фактор и дошли до свог крајњег циља, да добију столицу у Уједињеним нацијама. Брисел и Вашингтон за сада игноришу опасне сигнале. Уколико им је заиста стало да се дијалог Београда и Приштине помери са мртве тачке и да не дође до неке потенцијално опасне ситуације, онда они треба да смене Аљбина Куртија. Уколико то не ураде, упад косовских специјалаца на север Косова постаје сваким даном све реалнији. Србија то неће дозволити и остати по страни. Неће дозволити нови погром Срба са Косова, што је, између осталог, поручено и земљама Квинте - истакао је у интервјуу за “Глас “ Карановић. 

ГЛАС: Како Србија да се понаша у датим околностима, поготово јер је међународно право постало само флоскула коју западне силе различито тумаче на начин којим им одговара у датим околностима?

КАРАНОВИЋ: Напоменуо бих да међународно право управо постоји због малих држава. С друге стране, у случају великих, они га тумаче на “свој начин”. И поред тога ти документи, попут Резолуције 1244 или, рецимо, Дејтонског мировног споразума, и даље имају правну снагу. Да није тако, западне силе би одавно завршиле са балканском причом, како у случају Србије, тако и Републике Српске. Не би било бриселских или неких других дијалога. Мислим да је свима јасно да Србија никада неће признати независност КиМ. Неће дозволити ни неке нове “олује”.

Мислим да западним земљама постаје све јасније да се са  Србијом не може разговарати на начин на који је то раније рађено. Због тога не очекујем да САД пређу црвену линију и прекину комуникацију са Београдом. Схватају и они да би КиМ могло бити ново жариште. Ти сигнали се виде из дела њихове администрације, да они и те како разумеју поруку коју је својевремено упутио Ричард Гренел, блиски сарадник Доналда Трампа, да политика Вашингтона не би требало од Србије да прави противника, него савезника. Да та политика не остане на оним “клинтоновским” агендама које су од Србије увек правиле мрског непријатеља.

ГЛАС: Мислите ли и да ова нова Бајденова администрација схвата те Гренелове поруке?

КАРАНОВИЋ: Да, то можемо видети и из последњих порука специјалног изасланика Америке за западни Балкан Габријела Ескобара, који је поручио Аљбину Куртију да размисли о пролонгирању своје безумне одлуке о увођењу косовских регистарских таблица и власницима српских аутомобила. Курти је ту одлуку донео како би управо изазвао хаос и направио себи алиби за упад на север Косова, али мислим да САД то ипак неће дозволити. Вашингтон је, поред тога, новом дипломатском офанзивом показао и шта мисли о досадашњој политици ЕУ према овом проблему, која је, из њиховог угла гледано, недорасла датом тренутку.

ГЛАС: Али то ипак није спријечило Француску и Њемачку да изађу са приједлогом да ови односи буду уређени по моделу двије Њемачке.

КАРАНОВИЋ: Став немачког канцелара је да Србија мора да призна независност Косова. Али и Берлин се мора суочити са стварношћу да ли жели да Србија буде противник или савезник. Баш као и у случају Америке. Мислим да им је у интересу прва опција, да се постигне компромис да Србија не може нешто да изгуби, а да при том нешта и не добије. По мом мишљењу, унутар КиМ мора се направити јасно територијално разграничење, да се коначно разграничи српска и албанска власт. Тамо где су Срби доминантни да функционише српска власт, и наравно обратно. То подразумева стварање заједнице српских општина која би била аутономна.

ГЛАС: То би, претпостављамо, било само дио коначног рјешења?

КАРАНОВИЋ: Питање ЗСО не може прејудицирати коначно решење, али може бити добра основа за српско-албанске разговоре који би могли довести до неког историјског споразума. Мислим да једно од решења може бити и “Отворени Балкан”, поготово уколико би се овој иницијативи придружиле БиХ и Црна Гора. Тада би питање јужне српске покрајине изгубило на сваком смислу. Али, косовски Албанци се противе томе. Несрећна министарка иностраних послова Косова је чак недавно претила властима у Северној Македонији да морају напустити ову иницијативу. Екстремне сепаратистичке снаге косовских Албанаца се у тој иницијативи не сналазе и у покушају да изолују Србију, сада то раде сами себи.               

ГЛАС: Једном приликом сте рекли да би формирање ЗСО гарантовало да Куртију никада на памет не падне нека глупост. Зашто западни ментори не притисну власти у Приштини да бар то спроведу?

КАРАНОВИЋ: Не могу јер је за њих Косово политичко чедо које и даље треба љуљати да не плаче. Колико год били свесни да то њихово политичко чедо прави проблеме, тешко им је и незамисливо да признају да су погрешили. Ту огромну улогу игра и новац који обезбјеђује моћна албанска мафија за лобирање. Зато ће у Вашингтону и даље толерисати разне несташлуке Куртија и сличних њему, али све до одређене границе - док не угрозе безбедност на Балкану. Да закључим, не треба очекивати да Запад преко ноћи направи заокрет за 180 степени у својој политици према КиМ.      

ГЛАС: Зашто се западним земљама толико жури да ријеше питање КиМ? Да ли они на овај начин само желе што прије да искључе могућност да се руски предсједник позива на “косовски преседан”?

КАРАНОВИЋ: То је тренутно у њиховом фокусу. За западне земље је страшно непријатна та чињеница да су они направили тај преседан у међународном праву. Прво су направили војну агресију на Републику Српску, онда и на Србију 1999. Након те агресије су признали независност лажне државе. Сада када Владимир Путин прекраја границе у Украјини позивајући се на преседан који је већ направљен - “косовски”, њима то смета. Зато им се жури да издејствују признање независности јужне српске покрајине, како би тај адут и аргумент избили Путину из руку.

Борба за политички утицај

ГЛАС: А који су мотиви Њемачке и Француске да се сада активније укључе у рјешавање косовског Гордијевог чвора?

КАРАНОВИЋ: Да би лакше економски овладао Европом, Берлину је одговарала то цепкање на мање државе. Након 24. фебруара и дешавања око Украјине, Немачка је нашла мотив да се на светску сцену врати и као важан политички чинилац, не само економски. С друге стране, Француска још од времена Митерана нема готово никаквог политичког утицаја. Емануел Макрон то сада покушава променити, али нисам баш сигуран колико ће му то и поћи за руком пошто Бајденова администрација све више ради на јачању НАТО-а, што негативно утиче на геополитички утицај земаља ЕУ. Зато се сада Косово од стране Париза и Берлина користи како би се показало како се и ове две земље нешто питају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.