Огњен Карановић за "Глас": Бећировић појма нема шта пише у Меморандуму САНУ
Ширењем страха од наводних великосрпских планова и пројеката, који су према наводима бошњачких политичара први пут дефинисани “Начертанијем”, а онда Меморандумом САНУ и на крају Декларацијом коју је недавно усвојио Свесрпски сабор у Београду, сарајевске политичке елите желе да анатемишу и политички елиминишу српски народ и дођу до тапије која би им омогућила да они у 100-одстотном власништву имају БиХ.
Каже ово за “Глас Српске” директор Центра за друштвену стабилност из Новог Сада Огњен Карановић коментаришући све оштрију и безобзирнију реторику бошњачких политичара усмјерену против српског народа са обје стране Дрине и додаје да они на овај начин сију ново сјеме рата на просторима Балкана.
ГЛАС: Како гледате на изјаву Дениса Бећировића који је недавно усвојену Декларацију довео у контекст Меморандума САНУ наводећи како су ова два документа најбољи доказ постојања великосрпских хегемонистичких намјера?
КАРАНОВИЋ: Не видим ништа спорно ни у једном документу. И да није усвојена Декларација на Свесрпском сабору, они би нашли нешто друго. Волео бих када би Бећировић и њему слични прочитали шта пише у Меморандуму САНУ из 1986. те да ми након тога кажу шта је спорно. Бећировић је показао да је велика незналица, али и злонамеран човек. Доводити у везу Сребреницу, Декларацију и Меморандум, велика је политичка подвала. Као прво, поменуо бих и да се у овом документу ниједном речју не помиње српски народ у БиХ. И о чему онда прича Бећировић?! Друго, овај меморандум никада није усвојен. И треће, у њему је група српских академика само изнела свој став о дешавањима на просторима Југославије и положају Срба, те мишљења како би се криза, која се назирала на хоризонту, могла превазићи.
ГЛАС: Тадашњи академици били су видовити, они су наслућивали шта би се све могло десити на овим просторима.
КАРАНОВИЋ: Да. Али појединим политичким снагама у тадашњој Југославији, али и иностранству, било је потребно нешто за шта би се тада ухватили како би указали на, наводно, опасни српски национализам, правећи на тај начин алиби за разбијање Југославије. Како то да он ником није био споран до деведесетих?! Иста је прича око Декларације, јер им је сада згодно да праве некакве паралеле. Упитао бих Бећировића како му не смета Исламска декларација, или то што се федерални министар полиције слика са Насером Орићем, који је учинио низ ратних злочина и злодела на просторима Подриња. Што не реагује Кристијан Шмит на отворене претње и позиве на рат министра Зукана Хелеза?! Све је то иста свита.
ГЛАС: Када се говори о наводним великосрпском плановима, врло често се помиње и “Начертаније”. Они који га помињу заборављају да га није написао Илија Гарашанин, већ Британци.
КАРАНОВИЋ: Истина, тај акт су написали Британци 1844. године. У овом документу се говори о националном ослобођењу и еманципацији српског народа. Ни у њему нема ништа спорно. Велики народи су тада дефинисали своје националне програме, а Бошњаци тада нису ни постојали. Они су се тада изјашњавали као припадници османлијског политичког профила. Смучи ми се када чујем разне небулозне изјаве бошњачких политичара, који о свему овом говоре у негативном контексту, а учествовали су у разбијању Југославије. Зашто данас све ово раде? Као прво, мислим да су љубоморни на српску историју. Национални идентитет Бошњака настао је као продукт политичке одлуке комунистичких власти у некадашњој СФРЈ. Значи, не постоји нека природна и историјска генеза. Други разлог је много злокобнији.
ГЛАС: Можете ли појаснити због чега?
КАРАНОВИЋ: БиХ је неодржива држава. Тога су свесни и у Сарајеву, можда више и од самих Срба који живе на тим просторима. Знају да не могу да мобилишу своје политичко национално тело уколико реторика није ратоборна. Страх се зато свесно шири. Свесно се шири и антисрпска хистерија. Због тога и сматрам да је бошњачки народ највећа жртва својих политичких елита, које му константно обећавају да ће добити своју државу, у националном погледу хомогену и унитарну. Бошњаци би требало да знају да је унитарна БиХ непријатељ свих народа на тим просторима, јер нико не би требало да има 100-одстотну тапију. Једино доследно поштовање Дејтонског споразума може сачувати БиХ. Једино у том случају БиХ може успети као држава. У супротном - осуђена је на пропаст. Тај антисрпски наратив прихваћен је и од стране њихових иностраних заштитника, који су генератори скоро свих криза у БиХ. Они то раде из других мотива.
Геноцид над истином
ГЛАС: Многи сматрају да политичке елите из Сарајева злоупотребљавају Сребреницу. Какво је Ваше мишљење?
КАРАНОВИЋ: Ради се о лажном наративу. Сребреница се политички злоупотребљава како би се спровела једна опасна и агресивна агенда која је усмерена против српског народа и његовог идентитета, али и Републике Српске и Србије. Сребреницу као место у ком се несумњиво десио страшан злочин користе да би био изграђен бошњачки идентитет, који никад до краја није развијен. Нема ту прича о суживоту, миру, јединству и стабилности. Ради се о класичном фундаментализму, о чему је својевремено писао и говорио Алија Изетбеговић. Прича о Сребреници јесте прича о геноциду, али над истином.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
