Одржана свечана академија: Сјећање на Србе уморене у аустроугарском логору у Добоју

Академију је организовала Медицинска школа у Добоју уз подршку свештенства добојског Спомен-храма Светих апостола Петра и Павла и Градске управе Добој.

Професор православне вјеронауке у Медицинској школи ђакон Владо Мојевић одржао је историјски час с циљем да подстакне грађане и првенствено ученике средњих школа да чувају и његују историју о највећем српском стратишту током Првог свјетског рата о коме се врло мало зна и које још увијек није у довољној мјери истражено.

Током бесједе Мојевић је навео да је Добој, од вароши која се тек почела развијати, од 27. децембра 1915. године постао највеће српско стратиште и губилиште.

"Аустроугарска је формирала први концетрациони логор у модерној Европи, искључиво намијењен за Србе који су довођени из пограничних дијелова БиХ и Србије како би се раздвојили Срби са обје стране Дрине, на начин да није биран ни узраст ни пол", каже Мојевић.

Он је навео податак да је само у априлу 1916. године умрло и глађу измучено 643 дјеце.

Мојевић је најавио да ће сваког 27. децембра бити организована свечана академија у знак сјећања на страдалнике добојског логора за Србе који је основан 27. децембра 1915. године и био у функцији до 5. јула 1917. године.

На свечаној академији, која је одржан у амфитеатру Административног центра града, учествовале су драмска и историјска секција Медицинске школе, уз наступ Дјечијег црквеног хора "Јавор".

Страдалнике у добојском логору је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио новомученицима Епархије зворничко-тузланске.

На молбу и иницијативу професора православне вјеронауке Владе Мојевића уз подршку директора Медицинске школе Милене Дамјановић, Републички педагошки завод Републике Српске донио је одлуку да се сваког 27. децембра у свим средњим и основним школама Републике Српске посвети један час на успомену о страдању Срба у Добојском логору 1915-1917. године.

Препорука је да школе у план излета и екскурзија могу уврстити посјету Спомен-комплекс у храму Светих апостола Петра и Павла и спомен-костурницу који су подигнути у спомен овим страдалим мученицима.

Спомен-храм Светих апостола Петра и Павла грађен је од 1931. до 1937. године под покровитељством руководства Краљевине Југославије, а као задужбина Срба са свих простора у помен српским жртвама аустоугарског режима пострадалих у добојском логору од 1915. до 1917. године.

Уз спомен-храм подигнута је спомен-костурница у којој је сахрањено 5.000 српских жртава из масовних гробница око Добоја.

Спомен-комплекс је 18. септембра 1938. године освештао Његова светост патријарх српски Гаврило (Дожић), а већ 31. децембра исте године одржан је Свесрпски сабор.

Током Другог свјетског рата, захваљујући Елени Пулфер, спријечена је намјера усташа да се црква минира и она је претворена у војни магацин, док је спомен-костурница уништена.

Спомен-костурница је обновљена 1954. године без крсног знамења. Крст је враћен након оснивања Републике Српске.

Први подаци о добојском логору предочени су тек у "Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16.", која је урађена приликом освештања споменика 1938. године.

Према подацима из књиге "Добојски логор" аутора Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изјава преживјелих логораша, аустроугарски логор био је на простору садашње Жељезничке станице у Добоју, а заробљени Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно коњи аустроугарске војске угинули од заразне болести сакагије.

У логор је до 5. јула 1917. године интерниран 45.791 Србин, међу којима 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова уврстио је интернацију Срба у добојски логор у календар значајних догађаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.