Одмазда на одмазду, сценарио за катаклизму!

Каже ово за “Глас Српске” војни аналитичар, генерал-мајор у пензији и бивши начелник Управе за стратегијско планирање Војске Србије Божидар Форца, коментаришући актуелну безбједносну ситуацију на Блиском истоку након што је Иран извршио нови велики ракетни напад на Израел, што је требало да представља одмазду Техерана на недавна убиства шефова Хамаса и Хезболаха, као и иранског генерала који је био у Либану.

СПИРАЛА НАСИЉА

Према ријечима Форце, овај сукоб поприма све драматичније размјере које пријете да постану катаклизмичне. Како каже, спиралу насиља која је покренута биће тешко зауставити, поготово јер је Израел одлучан у својим намјерама, али и довољно моћан, јер на својој страни има САД.

- Видели смо да Тел Авив има апсолутну подршку Вашингтона. Најцрње по овај регион био би отворени рат Израела и Ирана, који је одавно на мети Пентагона. У садашњом околностима тако нешто није нимало немогуће, напротив, јер треба очекивати војни одговор Израела - каже Форца.

Што се тиче евентуалног одговара Тел Авива, Форца каже да никако из вида не треба изгубити чињеницу да Израел располаже нуклеарним бомбама, при томе наводећи да не вјерује да би Тел Авив могао прибјећи тако екстремном потезу. Сматра и да никако не би било добро да ове двије земље одлуче да отворено одмјере своје војне снаге и способности, у пуном капацитету, јер би у том случају искре између Техерана и Тел Авива прерасле у велики пожар, неслућених размјера - који би онда захватио и друге земље, од Саудијске Арабије, Египта, Сирије и Јордана, а питање је како би се у том случају поставила и Турска.

- Бојим се да је у оваквим околностима сваки сценарио могућ. Надам се да Вашингтон ипак неће дозволити да дође до отвореног рата. Желим да верујем да у САД још има оних нешто трезвенијих. Ником нормалном и разборитом не одговара један такав рат, који би добио облике свјетског - истакао је Форца, додајући да Израел и даље дјелује одлучно да заврши план по којем жели да се супротстави било коме ко се усуди да директно или индиректно, из близине или издалека, пријети њиховој безбједности.

ОД ИСКРЕ ДО ВАТРЕ

Иран је у понедјељак испалио око 180 пројектила на Израел. Овом приликом наводно су употријебљене моћне и разорне хиперсоничне ракете. Како је саопштено из Техерана, углавном су гађане базе израелске војске. Једна од мета било је и сједиште Мосада, које се налази у сјеверном дијелу Тел Авива, у густо насељеном подручју.

Колико је овај напад уистину био успјешан, тешко је закључити. Иако су из Израела то демантовали, саопштавајући да је већина пројектила оборена, из Ирана је поручено да је 80-90 одсто ракета коришћених у “Операцији поштено обећање 2” погодило своје мете, међу којима су ваздушна база Тел Ноф у близини Тел Авива и област Нецарим у близини Газе. Наводно је уништен и један број израелских ловаца Ф-35 у ваздушној бази Неватим, која се налази на пола пута између Бершебе и Мртвог мора.

У међувремену из Техерана је упозорено да ниједна кап нафте или течног гаса неће напустити Блиски исток све док траје рат, подсјећајући Европљане да им се ближи зима. Из Ирана је на крају поручено и да је њихова реакција одмазде завршена, али да ће поново узвратити ако Израел покрене нови напад на иранску територију.

И док Палестинци, те припадници Хамаса и Хезболаха, ликују и славе због иранског одговора, израелски званичници поручују да ће њихова земља у року пар дана покренути “значајну одмазду” те да би мете могле да буду и постројења за нафту, али и друге стратешке локације.

Поручено је да је Израел направио велику грешку, због које ће дебело и болно платити. Све ово није омело Израел да настави са акцијама у појасу Газе, али и нападима на предграђа Бејрута, главног града Либана.

Да се ситуација све више компликује говори и податак да је Јордан, који граничи са Израелом, одлучио да подигне борбену готовост своје војске на највиши могући ниво.

ЦРНО ЗЛАТО

Поред безбједносног аспекта, овај сукоб има и енергетски. Ирански ракетни напад, те страхови какав би израелски одговор могао изгледати, потресли су ионако осјетљиво и бојажљиво тржиште сирове нафте. Вриједност једног барела скочила је са 70 на скоро 76 долара, а поједини експерти сматрају да би она могла отићи чак на 100 долара, колико је износила у марту 2022. године.

Овај сценарио подразумијева да Тел Авив и Техеран уђу у отворени рат, што би у доброј мјери уздрмало тржиште црног злата. Ништа доброг не би донијело ни уколико Израел одлучи да узврати нападима на иранску нафтну инфраструктуру, јер ова земља тренутно подмирује око четири одсто глобалне потражње нафте. Раст је неминован и уколико САД и западни савезници евентуално одлуче да уведу економске санкције Ирану. Према процјенама стручњака, у том случају барел би поскупио за додатних десет долара. Ништа доброг не би донијела ни блокада Хормушког мореуза, једног од морских путева за транспорт црног злата, јер би у том случају, према процјенама аналитичара, нафта могла поскупјети у распону од 15 до 30 долара за један барел. Иран је иначе међу 10 највећих произвођача нафте на свијету, са производњом од више од 3,3 милиона барела дневно. Потенцијални губитак иранског снабдијевања могао би да буде надокнађен повратком либијске нафте и повећаном саудијском производњом, али стресови који би се десили у том међупростору сигурно би утицали да борба са инфлацијом буде враћена више корака уназад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.