Од азиланата боли глава
САРАЈЕВО - БиХ је, према тврдњама надлежних, успутна станица за око 2.500 миграната, што је много мање него у ранијем периоду, махом због боље координације на домаћем терену и промјене рута, али и даље остаје проблем злоупотребе система азила, односно настојања да озаконе боравак у овој земљи.
Министарство безбједности БиХ припремило је план рада за 2023. годину у којем је у врху приоритета, без обзира на садашњу повољнију ситуацију, и даље мигрантска криза, која је посебно актуелна посљедњих година, не само у БиХ него и у свијету. Оно што је евидентно је, како је наведено, да искуства и расположиви подаци из земаља окружења и БиХ указују на злоупотребе система азила да би се незаконит боравак, на тај начин, озаконио.
Законит боравак у области азила се, како су појаснили, углавном користи за незаконит прелазак у другу земљу, и то по могућности земље ЕУ, јер се смјештајем у азилантски центар који је отвореног типа или привремене прихватне центре ствара могућност несметаног и брзог напуштања тих локација, прегруписавања и организовања за даљи одлазак и пребацивање преко границе.
- Овакве категорије миграната буду често откривене од стране сусједних земаља и по основу споразума о реадмисији они буду враћени, што представља један од највећих миграционих изазова и проблема. Ситуација се додатно усложњава у случајевима када је мигранте без утврђеног идентитета тешко вратити у земље поријекла или земље окружења, због незаинтересованости тих земаља за било сарадњу са БиХ на питању потврђивања идентитета и прихватања тих миграната - наведено је у документу.
Повећан број особа које су исказале намјеру за подношење захтјева за азил у БиХ је ризик који је директно повезан са расположивих капацитетима у прихватних и смјештајних центрима, а надлежни упозоравају да проблем од почетка представља и чињеница да већина миграната нема или не жели да покаже личне документе, због чега је тешко утврдити ко су и одакле.
Ипак, тренутна ситуација је, подвлаче, повољнија јер их је у БиХ много мање него до прије само неколико мјесеци.
Представник Министарства безбједности Саша Кецман за “Глас” каже да је ситуација посљедњих мјесеци стабилна и да је у прихватним центрима око 2.000 миграната, а изван њих, према процјенама, од 300 до 500. БиХ је, додао је, транзитна земља. Уласке биљеже махом из Србије, а покушаје изласка на подручју Унско-санског кантона због близине границе са Хрватском, која је и чланица ЕУ. Њихово просјечно задржавање у БиХ је максимално два мјесеца, у зависности од годишњег доба, а разлози за овакву, тренутно повољнију ситуацију на терену у односу на раније године, јесу, како каже, потези које су повлачили министарство и остале надлежне институције у БиХ.
- Полицијске агенције помажу једна другој на источној граници, а Гранична полиција је ојачана возилима, дроновима, чамцима. Промијениле су се и мигрантске руте, па се више иде ка правцу Србија - Мађарска, па Румунија - Бугарска - рекао је Кецман, али и додао да прате трендове како би на вријеме могли дјеловати ако би мигрантски талас поново ојачао.
Чартер летови
Један од приоритета надлежних у БиХ је, како је раније потврђено за “Глас” у ресорном министарству, потписивање уговора о реадмисији са државама из којих је евидентирано највише миграната, како би их вратили у њихове матичне земље. У плану је организовање и неколико чартер летова према Пакистану, Мароку и Бангладешу да би депортовали мигранте, а постоје и назнаке да би новац за то могао бити обезбијеђен од донатора.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
