О'Брајен долази као тумач духа Дејтона

Каже ово за “Глас Српске” научни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић, коментаришући вјероватне мотиве најављене дипломатске посјете БиХ (од 1. до 3. фебруара) помоћника америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Џејмс О'Брајена, кога многи називају “оцем Дејтонског мировног споразума”.

Према ријечима Митића, ова посјета БиХ најбоље илуструје да се западним званичницима жури да ријеше питање БиХ прије завршетка рата у Украјини и цртања неких нових глобалних мапа утицаја, односно фиктивних геополитичких граница.

- Иако се САД суочавају са многим изазовима, од рата у Украјини и на Блиском истоку, проблема у вези са Тексасом и предсједничких избора, они неће дозволити да се без њих било шта рјешава, јер желе осигурати своју доминацију у Европи па самим тим и у БиХ, а која је направљена ширењем страха од некавог малигног руског утицаја - каже Митић.

Сматра да је О'Брајен једна од посљедњих сивих еминенција Олбрајтове, посљедњи кец из рукава Америке, који у БиХ вјероватно долази са задатком да заврши започето прије 30 година. Они су тада, како каже Митић, сматрали да је Дејтонски споразум само једно привремено рјешење те да ће вријеме и високи представници учинити своје.

- Сачинили су Дејтон, верујући да ће овај споразум моћи интерпретирати и тумачити како хоће, у зависности од геополитичких околности. Превидели су да ће српски народ желети да задржи Републику Српску, да ће она упркос свим притисцима опстати, а што се данас никако не уклапа у њихове планове, јер се Српска противи уласку БиХ у НАТО. То им добро ремети планове, поготово у контексту актуелних глобалних дешавања и односа према Русији. Они ове просторе доживљавају као своју сферу утицаја. Како у свету јача мултиполарност и утицај других глобалних сила, западне земље предвођене САД желе поклопити Балкан, јер су свесне да њихова моћ слаби. Због тога треба очекивати нове притиске, односно стављење на сто предлога који се никако не уклапају у српске националне интересе - наводи Митић, додајући да један такав сценарио можемо видјети и на Косову, гдје поред физичког влада и једно правно и институционално насиље над Србима.

Сматра и да када се Срби не би противили уласку у НАТО, ова прича била би сасвим другачија, јер Америка тренутно има далеко већих проблема него што је БиХ. Како то није случај, очекује да Вашингтон и Брисел повећају свој притисак на Српску, али и Србију, а у њима већ значајну улогу има њемачки фактор и непризнати високи представник Кристијан Шмит, који сматра да је дух Дејтона битнија од слова.

- Разумљиво је што се Српска томе противи, јер су њене црвене линије одавно начете и угрожене те сваки даљи корак води ка њеном институционалном уништавању. И док је тако, биће проблематично и у БиХ, јер ово што се покушава радити нема апсолутно никакве везе са међународним правом. Вријем за Брисел и Вашингтон никако не ради и они су свесни тога. Зато сада покушавају убрзати одређене процесе на Балкану. Верујем да је ово, у неку руку гледано, посљедњи трзај актуелне америчке адмистрације, коју предводе политичари из деведесетих, јер је велико питање да ли Бајден може победити на предстојећим председничким изборима - додао је Митић.

Сива зона

Џејмс О'Брајен постављен је на функцију помоћника америчког државног секретара за европска и евроазијска питања на приједлог америчког предсједника Џозефа Бајдена. Раније је био један од кључних људи за увођење америчких санкција, између осталих, и званичницима у БиХ. За вријеме Клинтонове администрације био је виши савјетник америчког државног секретара Медлин Олбрајт и активно је учествовао у креирању Дејтонског споразума. Гостујући недавно на једном од предавања у Њемачкој, а говорећи о приоритетима САД у региону, он је упозорио како на Балкану постоји сива зона, која политичарима са тих простора омогућава да се понашају мимо правила.

- То морамо да промијенимо - поручио је О'Брајен овом приликом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.