Oбиљежене 83 године од устанка народа у БиХ

Тим поводом положени су вијенци на споменик погинулим борцима Народноослободилачког рата, а након обраћања званица приређен је пригодан културно-умјетнички програм.

Предсједник Градске организације СУБНОР-а Бањалука Љубица Тадић рекла је да су са овог мјеста кренуле све директиве за устанак, који је почео 27. јула у Дрвару.

Она је истакла да СУБНОР баштини историјске догађаје и да тој организацији важно да се поштују историјске чињенице.

Секретар београдске организације СУБНОР-а Весна Бојић Ровчанин поручила је да су се борци у НОР-у борили за нешто најсветије – слободу и антифашизам, вриједности које су и данас актуелне.

Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић рекао је да овај дан јасно говори да је српски народ био на правој страни историје, као и данас.

-Српски народ се борио против зла, фашизма, и није желио ничије друго осим онога што припада нама - рекао је Станивуковић.

Он је навео да је са простора Крајине 3.000 најхрабријих кренуло у борбу, од којих је трећина дала живот.
Вијенце на споменик су положиле делегације организација СУБНОР-а из Бањалуке, Београда, Љубљане и Подгорице, Владе Републике Српске, града Бањалука, Трећег пјешадијског (Република Српска) пука, Борачке организације Републике Српске, те представници породица погинулих бораца и несталих цивила, логораша и остали.

И У насељу Календеровци код Дервенте данас је обиљежен 27. јул.

Градоначелник Дервенте Милорад Симић, предсједник Скупштине града Бојан Радановић, делегације СУБНОР-а и представници СНСД положили су вијенце на спомен-обиљежје погинулим борцима НОР-а и осталим жртвама.
Уз служење помена одата је и пошта испред спомен-обиљежја погинулима под фашистичким терором у Календеровцима, Осојцима и Рапћанима, а уз градоначелника вијенац је положила делегација СУБНОР-а и у име убијених породица Црљић.

Предсједник дервентског СУБНОР-а Борислав Прерадовић подсјетио је да су 27. јула 1941. године почели устанци народа у БиХ и Хрватској против фашизма, а зачетак отпора на подручју Дервенте био је у Појезни 4. јула.
-Услови су били немогући да се организовање устанка и народа обави у граду, јер је био под управом НДХ, већ се морало на подручју села то урадити, односно у Појезни и ширем подручју. Из Календероваца су кренуле прве групе бораца које су придруживале се осталим јединицама - рекао је Прерадовић.

Градоначелник Милорад Симић рекао је да се сјећа ранијих година када је на обиљежавању 27. јула у Календеровцима било више хиљада људи.

Дану устанка у Календеровцима присуствовали су народни посланици Игор Жунић и Денис Пијетловић, начелник градског Одјељења за стамбено-комуналне послове Срђан Новић, шеф Одсјека за борачко-инвалидску заштиту Станиша Микеревић, представници Градске борачке организације, потомци учесника НОР-а и чланови СУБНОР-а, мјештани и други суграђани.

И у Сокоцу су данас обиљежене 83 године од подизања устанка у БиХ у Другом свјетском рату.
Тим поводом положени су вијенци на Споменик цивилним жртвама у Подроманији и на спомен-костурницу у Парку бораца Романије, на којој су уписана имена 971 борца погинулог у Другом свјетском рату на овом подручју.

Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Миливоје Јанковић рекао је Срни да је изузетно значајна улога овог слободарског подручја у српској историји, у борби против фашизма.

-Романија је дала огроман допринос у борби за слободу, у којој је у Другом свјетском рату погинуло 1.150 припадника Романијског партизанског одреда, више од 5.500 цивила и више од 6.000 жртава усташког покоља на подручју Старог Брода на Дрини и Милошевића - истакао је Јанковић, који је и члан Предсједништва СУБНОР-а Републике Српске.

Он је подсјетио да су припреме за почетак устанка против фашизма на Романији почеле 17. јула 1941. године, Романијски партизански одред формиран 21. јула, а прве борбене групе 28. јула на Чавчеву пољу, на Равној Романији.

Јанковић је додао да је прва борбена акција изведена нападом на Жандармеријску усташко-домобранку станицу у Жљебовима 30. јула, а потом је кренуо низ акција на ширем подручју Романије.

Он је навео да је кроз Романијски партизански одред прошло више од 3.600 бораца.

Јанковић је рекао да су на спомен-костурницу на Сокоцу уписана имена 971 погинулог борца, међу којима је 418 са подручја Сокоца, а 553 из осталих партизанских јединица које су учестовале у борбама на подручју Романије.

Вијенце на спомен-костурницу положиле су делегације СУБНОР-а Републике Српске, Општинских одбора СУБНОР-а Пала, Сокоца, Рогатице и Хан Пијеска и Општинске Борачке организације Соколац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.