Oбиљежен Дан сјећања на страдале Србе: Јована Ђаковић: Од добра нико не бјежи ФОТО

Јована Ђаковић из Врбника код Книна је као осмогодишња дјевојчица преживјела колону и погром "Олуја" и сада као одрасла жена и мајка зна да каже да је знала и тада да све оно није било игра и да није било добро и безазлено, јер од добра нико не бјежи.
"Није ништа добро онолике људе постројило у колону, натјерало их да оставе све своје, многи, нажалост, и животе. На Богу је да опрости. Ја заборавити не могу. И баш због тога што је Република Српска Крајина доживјела такву судбину, Републику Српску и Србију треба да чувамо још јаче и још силније", поручила је Јована вечерас у Приједору на обиљежавању Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у Погрому "Олуја".

Она је рекла да је 1987. године рођена у Книну у породици Дамјанић, живјела срећно дјетињство, окружена рођацима, комшијама и пријатељским лицима, не знајући да постоје лоши људи.

"Из Книна сам истргнута олујним вјетром 4. августа 1995. године. Ишчупана из свог игралишта, са своје понике, од својих лутака и другара. Са осам година је цијели мој мали свемир престао да постоји, замијењен је страхом, тврђавом која гори, питањем жгдје је татаж и сивилом", навела је Јована.

Колона је, каже, запамћена као бесконачна агонија, као мјесто тишине, без осмијеха, без постављања питања.

"Чуо се тек понеки јецај, лелек и звук авиона. Сјећам се жеђи, маминог на силу намјештеног осмијеха. Даље се мало чега сјећам до тренутка када ме је на ливади испред касарне у Бањалуци пробудило жарење татине браде на образу", памти Јована.

Нови дом привремено налазе у околини Крушевца, одакле након седам година селе у Панчево гдје ће провести непуне три године, а потом их живот шаље на још једно путовање када се 2004. године досељавају у Републику Српску, у Приједор.

"Није Крајина, али близу је. Овдје сестра и ја завршавамо средњу школу, заснивамо радни однос, заснивамо породице. Ја волим рећи да сам под Динаром никла, а под Козаром нарасла! Книн носимо у срцу и усадиле смо га у срца наше дјеце. На Србију имамо лијепа сјећања. Дивна пријатељства су ту никла и трају и дан-данас, али тај стално нарушени осјећај припадности који ме је увијек пратио се промијенио тек када сам родила своје прво дијете, Милицу. Тада је, због те једне мале Приједорчанке Приједор дефинитивно постао мој и тада сам коначно пригрлила Републику Српску", истакла је Јована.

Она је нагласила да су њени родитељи за своју државу дали све осим, хвала Богу, живота.

"Имали су мање година него и сестра и ја данас када су са двоје дјеце кренули у непознато, сналазили се и преживљавали, окрњене душе. Данас наши Милица, Дамјан, Дане, Неда, Маја, Страхиња, Ђурђа и Душан им замијенише и ону смокву и фићу и кућу и младост. Окружени са својих осморо унучади, допустише ранама да зацијеле, али заборавити не могу", закључила је Јована.

Предсједник Србије Александар Вучић изјавио је вечерас у Приједору, на обиљежавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја", да је Петровачка цеста најтужнија колона у Европи од 1945. године и да нико неће од њих да призна да је то било и највеће етничко чишћење на европском тлу.

Предсједик Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је Погром "Олуја" био удружени злочиначки подухват САД и њихових монструмских планова према Србима заједно са Хрватском војском која је једва чекала да очисти простор од Срба.

Удружени злочиначки подухват САД и Хрватске на ненаоружани српски народ, истакао је Додик у обраћању на обиљежавању Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у Погрому "Олуја".

Претходно је парастос за жртве "Олује" служио његова светост патријарх српски Порфирије, а настављено његовом бесједом, химнама Србије и Републике Српске и минутом ћутања у помен на страдале.

Његва светост патријарх српски Порфирије рекао је вечерас у Приједору да нико нема ексклузивно право на бол и позвао вјерске лидере да међу људима и народима чувају и граде мир.

"Будимо елитни у врлини, добру, измирењу, будимо људи, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле", рекао је патријарх Порфирије вечерас у Приједору на обиљежавању Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у Погрому "Олуја" након што је служио парастос за све пострадале.

Он је истакао да су вечерас ту да би се помолили за браћу из Далмације, Лике и са Кордуна, којима је Приједор био прва станица у насилном егзодусу када су морали да напусте своја огњишта.

Према његовим ријечима, сабрани су у молитвеном сјећању на програне, страдале и нестале, а Христос је дао смисао сваком мучењу, па и оном у августу 1995. године.

Српски патријрх је истакао да бол нема ни нацију ни вјеру и да су се вечерас сабрали не само због тога што Срби имају право на свој бол и сјећање на своје ближње већ имају потребу да се моле Богу за спасење душа страдалих.

"Али, то што се молимо за наше не значи да се не знамо за бол из хрватског и бошњачког народа, молимо се за све жртве", рекао је патријарх Порфирије.

Он је рекао да смо као православни хришћани позвани да тако поступамо, као и да је предуслов сваког мира мир са Богом, те подсјетио да се током литургије више пута помиње мир.

"Сабрали смо се и да се молимо за мир и међу нама, али и међу свим народима на које нас је Бог упутио да делимо исти простор. Мир је највиша вредност", рекао је патријарх Порфирије и указао на потребу мира са Богом, са самим собом, са другим људима.

Он је напоменуо и да је љето вријеме саборног сјећања на српска страдања и у Другом свјетском рату и овом посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату.

Српски патријарх је подсјетио да је и Козара гора страдања, да је цијела мученичка и нико нема ексклузивно и елитно право на љубав према својој кући, ближњима, народу, али нико нема такво право и на бол.

"Неки су се одважили да мере бол, да неки кажу да бол није бол, иако свака мајка осећа бол због изгубљеног дјетета", рекао је патријарх Порфирије и нагласио потребу да се изграђује мир међу људима и народима да осјећајући бол и ране једних других, а да се ексклузивност у болу демонтира.

У умјетничко-сценском програму сценарио потписују Милош Радуновић и Војислав Милин, режију Петар Станојловић, а играју глумци Гојко Балетић, Маја Колунџија, Владимир Јоцовић, Иван Заблаћански и Растко Милутиновић.

Завршну пјесму церемоније извело је  Српско пјевачко друштво "Јединство" из Бањалуке уз диригента Немању Савића.

Догађају су просуствовали  и српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, предсједници влада и народних скупштина Србије и Републике Српске, министри и чланови двије влада, представници покрајинске Владе Војводине, Генералштаба Војске Србије, Српске православне цркве, борачких организација и политичког и привредног живота, градоначелници, начелници округа и општина, те бројни грађани Србије и Републике Српске.

Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у Погрому "Олуја" заједнички обиљежавају Република Српска и Србија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.