НПРС: Није увоз корист, а извоз трошак– обрнуто је
БАЊАЛУКА - Константно слушамо од политичких субјеката увезену либералну илузију, на којој се заснивају програми свих политичких странака, које инсистирају на довођењу тзв. инвеститора и избјегавању обнављања сопствене производње да довођење страних инвеститора омогућава бољи развој Републике Српске. Практично, они нам поручују да је извоз трошак, а увоз корист, стоји у саопштењу странке Наша прича Репубика Српска.
„Такмиче се ко је способнији да доведе стране инвеститоре, али нико нема програм за опоравак домаће привреде осим испразних парола “ресавских” гласноговорника?! А шта је заправо довођење страних инвеститора него увоз – трошак за државу! Увозимо тзв. стране инвеститоре, кредиторе, законе по наређењу ЕУ итд., не размишљајући притом да таква политика у којој је сваки увоз корист а извоз трошак, погубна за наш народ. Државни службеници доносе чудне одлуке које су у супротности са националним интересима. Ту су и тзв. невладине организације које живе од страних грантова. А затим и бројни медији који су зависни од стране помоћи и који се баве антинационалном пропагандом, постављајући стране инвеститоре као примарни интерес народа.
Нетачно је да стране инвестиције доприносе решавању структурних проблема наше привреде. Уместо побољшања структуре привреде видимо да она постаје још хипертрофнија, страни капитал не жели да се бави производњом машина алатки и опреме за индустријску намену, преферирајући експлоатацију енергетских ресурса, трговину на велико и мало, финансије и некретнине.
Нетачно је да страни инвеститори улажу у стални капитал, доприносећи развоју производње, техничком напретку, обнављању производа итд. Страни инвеститори, по правилу, не стварају нова производна средства, већ се баве куповином постојећих, наших средстава.
Нетачно је да стране инвестиције представља новац који долази из иностранства. Значајан дио такозваних страних инвестиција се не остварује због прилива новца из иностранства, већ због реинвестирања профита створеног од оне имовине коју су странци стекли у процесу јефтине приватизације стечајних предузећа, како у Републици Српској, тако и на простору држава насталих након распада Југославије.
Нетачно је да присуство страног капитала у нашој земљи мало и да не представља претњу по нашу економију и безбедност. Погледајмо само сектор рударства и дрвнопрерађивачке индустрије. Доминантан број привредних субјеката, који су били од виталног значаја за опстанак и сугурност нашег народа, уместо да остане наш – сада је туђ!
Нетачно је да ће страни инвеститори створити привилегије и бенефиције, како бисмо имали услове једнаке онима које имају на западу. Сведоци смо понижавајуће минималних зарада у привреди, што се последично одражава и на све остале егзистенијалне сегменте у друштву. Кажу вам, потребне су нам стране инвестиције јер земљи недостају сопствени ресурси?!
Бесрамно је тврдити да немамо довољно сопствених ресурса за развој и да њихов дефицит покрива страним инвестицијама. Истина је да се неспособни и неквалификовани кадрови постављају на руководеће позиције у привредним друштвима од којих зависи цјелокупан производни ланац у друштву. Приватни капитал се, у највећем проценту, износи у стране државе и разне офшор зоне, наш народ нема користи од тога. Експлоатација и финансијско крварење само су неке од негативних страна активности страног капитала. Његова друга опасна страна је снажан утицај на друштвено-политичку ситуацију у земљи.
У Републици Српској страни капитал је углавном присутан у облику подружница тзв. “ћерки” или чак “унука” главних компанија. А њихове „мајке” или „баке” у виду челних, холдинг структура транснационалног пословања налазе се у Њујорку, Лондону, Берлину, Паризу, Бриселу итд. Свака транснационална корпорација по дефиницији има најближе везе са владама својих матичних земаља, а не са нашом земљом!
У последње двије-три деценије све су распрострањенији тзв. ванберзански облици и методе стицања профита од стране транснационалних корпорација у другим земљама.
На примјер, обезбјеђивањем локалних компанија својим технологијама и знањем на основу уговора о лиценцирању, или обезбјеђивањем њихових жигова (брендова) на основу уговора о франшизи. Путем ових споразума и уговора, странци контролишу локалне компаније, често без стицања физичке имовине. На крају, али не мање битно, да ли су се политичари запитали, шта ће се десити када страни инвеститори повуку своје тзв. ћерке компаније са нашег тржишта, као што смо имали прилику недавно да видимо у Руској Федерацији?!
Следствено, морамо зауставити процес приватизације и распродаје имовине Републике Српске како бисмо сачували не само домаћу привреду, него и свеукупну егзистенцијалну безбједност нашег народа. Без тога не можемо да очекујемо ни повратак наших људи из иностранства, а ни бољу демографску ситуацију.” - саопштено је из странке Наша прича Република Српске.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
