Новица Калинић, први специјалиста кардиохирургије у Српској: Радимо и по двије операције паралелно
Одлука да упишем Медицински факултет поникла је из жеље да помажем другима, а данас када то чиним свакодневно знам да је мотив био више него исправан, јер сам најсрећнији када изађем из операционе сале гдје смо продужили живот још једном срцу.
Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” кардиохирург на Универзитетском клиничком центру (УКЦ) РС Новица Калинић, који је недавно завршио специјализацију и тако постао први хирург из те гране медицине у Републици Српској. Овакав успјех посебно је значајан ако се узме у обзир да Калинић има само 32 године, што је доказ да је његова љекарска каријера заснована на непрестаном раду и учењу.
- Први сам у генерацији завршио основне студије на Медицинском факултету у Бањалуци и недуго након тога сам се запослио у УКЦРС у Служби за васкуларну хирургију. Убрзо ми се указала прилика да конкуришем за мјесто специјализанта кардиохирургије при клиници која се тада оснивала. Објеручке сам то прихватио. Све је некако ишло својим током тако да сам успио млад завршити специјализацију - говори Калинић.
ГЛАС: Како сте се одлучили баш за кардиохирургију?
КАЛИНИЋ: Још док сам на факултету слушао предмет хирургије увидио сам да ми се највише свиђа хируршка област и да бих волио тиме да се бавим. Такође, увијек сам имао тенденцију ка крвним судовима, а специјализација из кардиохирургије ми је синула као идеја током једне студентске размјене у Будимпешти, гдје сам мјесец дана провео у Центру за срце.
Кардиохирургија ме тада веома заинтригирала и ушао сам у ту причу чим се створила могућност.
Клиника за кардиохирургију УКЦРС тренутно на специјализацији има још четири доктора. То су добри, млади, перспективни младићи који ће заједно са мном и осталим колегама унутар пет до десет година омогућити да у потпуности самостално изводимо велики број процедура.
ГЛАС: Колико је то значајно за грађане Републике Српске?
КАЛИНИЋ: Од великог је значаја што Српска коначно има кардиохирурга и кардиохирургију како би овдје могли оперисати наше пацијенте. За грађане је веома битно да више не морају у великом броју случајева због оперативних захвата одлазити у Србију. Људима који се оперишу веома је битна подршка родбине, да су им при руци након захвата, да могу да их посјете, мотивишу, дају менталну снагу како би се брже опоравили, а то је тешко када оду ван граница своје земље.
ГЛАС: Колико пацијената тренутно чека на операцију срца?
КАЛИНИЋ: Уназад годину и по, односно од јуна 2022. када је Клиника за кардиохирургију почела са радом извели смо око 450 операција. Немамо листе чекања и наши пацијенти у релативно кратком времену добију термин за операцију од тренутка добијања упута. То је углавном унутар три мјесеца и према заказаним терминима у наредна три мјесеца требало би да оперишемо више од 100 пацијената. То је у просјеку једна до двије операције дневно. Наш тим је веома уходан и дешава се да операције радимо паралелно у двије сале које имамо.
ГЛАС: Колико су операције срца захтјевне и ризичне?
КАЛИНИЋ: Веома комплексне и захтјевне, а оно чиме се морам похвалити јесте то да је смртност код нас мања од један одсто, док је стандард и европски просјек од један и по до два одсто. Имамо привилегију што врхунски стручњаци са Дедиња и из Сремске Каменице долазе код нас да изводе операције, уче нас и асистирају нам док оперишемо. Операције у просјеку трају од три до четири сата, а буде и оних када у сали останемо по седам-осам сати. Срце некада након операције просто неће поново да успостави своју функцију.
ГЛАС: Шта је највећи изазов у сали?
КАЛИНИЋ: То су драматичне ситуације у којима се чини да због обилног крварења, пада притиска чини да губимо пацијента. Тада морамо остати сабрани, јер у случају губитка контроле не можемо помоћи пацијенту.
Међутим, искуством долазимо до оптималних резултата чак и у таквим ситуацијама.
ГЛАС: Образовали сте се на институтима за кардиоваскуларне болести у Београду и Сремској Каменици. У поређењу с њима какви су услови рада на Клиници за кардиохирургију у Бањалуци?
КАЛИНИЋ: Имамо сву потребну опрему јер другачије не бисмо могли ни изводити захвате. Услови рада су веома добри и колеге из Србије су биле фасциниране нашом опремом. У шали чак волим рећи да су љубоморни на сале и одјељења која су опремљена врхунском опремом.
Савјет
ГЛАС: Кардиоваскуларне болести су водеће по броју обољелих у Републици Српској, како грађани могу превенирати болести срца?
КАЛИНИЋ: Тако што ће престати са навикама за које сами знају да их угрожавају. Сви знамо да пушење није добро, да слана и неадекватна храна није здрава, као и да довољно физичке активности угрожава наше тијело.
Стручно лице може да нас упути, али је најважније да сваки појединац анализира себе и престане са свим што му смета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
