Новаковић Бурсаћ: Спријечити увођење неоколонијалне тираније у БиХ
ПАРИЗ - Погрешан међународни приступ је један од најважнијих узрока проблема са којима се суочавају земље западног Балкана, изјавила је замјеник предсједавајуће делегације Парламентарне скупштине БиХ у Парламентарној скупштини Савјета Европе Сњежана Новаковић Бурсаћ.
У обраћању на сједници Комитета за политичка питања у Паризу Бурсаћева је нагласила да је ријеч о потпуно поргешном и опасном приступу када се политичарима и јавности у БиХ говори да једноставно треба заобићи и игнорисати Устав БиХ и Дејтонски мировни споразум.
"Истина је да у БиХ имамо особу /Кристијан Шмит/ која се представља као високи представник, а у стварности то није", нагласила је Бурсаћева, додавши да он покушава незаконито да управља БиХ и да затвара оне који се усуде да се супротставе његовим противзаконитим указима.
Она је оцијенила да је запањујуће да поједине моћне земље, које тврде да подржавају демократске вриједности, подржавају Шмита у његовим деспотским потезима.
"БиХ је потребна ваша помоћ у спречавању да увођења неоколонијалне тираније у БиХ. Неоколонијални приступ је срамота за вриједности и идеале 21. вијека у централном дијелу Европе, као и за земљу којој је додијељен кандидатски статус за учлањење у ЕУ", рекла је Бурсаћева.
Она је подсјетила да је регион у посљедњих 18 мјесеци искусио огромне геополитичке промјене и изазове, да се земље региона суочавају са сопственим дугогодишњим проблемима, те да се разлози за то могу пронаћи и у историјској, етничкој, вјерској, културолошкој и политичкој комплексности.
Према њеним ријечима, позитивна ствар је то што земље региона дијеле заједничке тежње ка европској интеграцији и заједнички циљ пуноправног чланства у ЕУ, те што је европска перспектива западног Балкана и даље фокус Савјета Европе.
Она је напоменула да је БиХ након добијања статуса кандидата наставила да ради на испуњавању обавеза из пакета 14 приоритета које је поставио Брисел и да је у посљедњих неколико мјесеци остварила напредак усвајањем пет закона из тог пакета.
"Поједини званичници ЕУ наговијестили су да би преговори о приступању /БиХ Унији/ могли да почну крајем ове или почетком сљедеће године, али свјесни смо да поједини у Бриселу не дијеле ово мишљење", рекла је Бурсаћева.
Она је подсјетила да је западни Балкан осјетљиво и крхко подручје, које се суочава са разним изазовима и проблемима, као што су илегална миграција, енергетска криза, одлив мозгова, инфлација, економски опоравак и безбједносна питања, као што је случај код већине чланица Савјета Европе.
"Једини начин да Балкан иде напријед јесте да се међународна и политика ЕУ учини реалистичнијом и осјетљивијом на историјске комплексности које покушавамо да превазиђемо. Надам се да ће разум превладати и да ће се пронаћи рјешење", навела је Бурсаћева.
Она је додала да све земље региона треба да што прије крену стварним путем приступања ЕУ и да, на основу међусобне сарадње, разумијевања и подршке, постану чланице Уније, јер ће Европа на тај начин постати снажнија и уједињенија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
