Новаковић Бурсаћ: Бећировић и Дудаковић, сусрет незналице и злочинца у "причи о части"

Срна

САРАЈЕВО- Да се слични људи добро разумију и привлаче, јако добро илуструје и сусрет бошњачког члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића и једног од ратних команданта такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића током којег су велика бескрупулозна незналица и велики ратни злочинац причали о части, оцијенила је за Срну делегат српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ.

"Какви они, таква им и част, а богами и процеси за које се залажу", напоменула је Новаковић Бурсаћ.

Новаковић Бурсаћ је истакла да се попут Дудаковића који је у рату палио све пред собом и остављао бестијалне трагове крвавих злочина над српским, али и својим народом током међумуслимасног сукоба у Крајини, и Бећировић очито труди да запали све мостове разумијевања и политичке коректности међу народима у БиХ и сусједним земљама.

"Ако такви на таквим сусретима и на тај начин, занемарујућу експлицитне доказе о ратним злочинима и кукавичким бјежањем од правде, трасирају пут БиХ у ЕУ, чувају суверенитет и територијални интегритет ове земље, онда могу слободно да се радују сви они који се залажу за супротно", навео је Новаковић Бурсаћ.

Бошњачки члан Предсједништва БиХ Денис Бећировић састао се јуче у Бихаћу са ратним командантом Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифом Дудаковићем, коме се пред Судом БиХ суди за ратне злочине над српским цивилима и војницима на подручју Крајине, те му је "одао признање за допринос у борби за одбрану БиХ".

Атиф Дудаковић и петнаесторица припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ оптужени су за злочине почињене над српским цивилима и војницима на подручју Крајине.

Оптужница их терети за убиство више од 300 Срба, међу којима највише цивила, углавном старије доби, као и војника који су се предали или били заробљени.

Српски медији приказали су 3. августа 2007. године видео-снимке ратних злочина које су припадници муслиманских и хрватских снага починили над заробљеним српским цивилима и војницима Српске војске Крајине на подручју Баније и Цазинске крајине.


Још подробнији снимак приказан је 7. августа, а на њему се види како некадашњи командант Петог корпуса такозване Армије БиХ Атиф Дудаковић наређује спаљивање српских села током акције која је трајала од 14. до 17. септембра 1995. године.

Дудаковић је и прије Погрома "Олуја" издавао злочиначке наредбе, па тако постоји и снимак на којем 14. априла 1995. године издаје наређење:

"Пробој се мора извршити. Побити све што се испред вас нађе. Жао ми је што немате ножева... Одобравам и наређујем да се напријатељ уништи свим средствима. Ножем, бомбом, чакијом, зубима, удавити... Све имате право".

Дудаковић, од преласка из ЈНА, гдје је напредовао до чина потпуковника и функције команданта дивизиона у Книну, када је био близак сарадник каснијег команданта Главног штаба Војске Републике Српске Ратка Младића, постаје прво командир чете, а затим и командант Друге бошњачко-хрватске пјешадијске бригаде.

Уз помоћ Оружаних снага Хрватске, те учешће авијације НАТО-а, Дудаковићеве јединице су током Погрома "Олуја", злочиначке хрватске војно-полицијске акције, заузеле околна српска мјеста, те напале снаге Аутономне Покрајине Западна Босна лојалне Фикрету Абдићу.

Постоје непобитни докази да је током војних акција Дудаковић наређивао убиства заробљеника и паљење српских села.

У августу 1995. године, током Погрома "Олуја", под командом Дудаковића извршено је пресијецање повлачења српских избјеглица из Републике Српске Крајине и почињена убиства заробљених Срба на простору општине Двор у тадашњој Републици Српској Крајини.

Након што су објављени снимци убистава, тадашњи предсједник Републике Српске Драган Чавић и премијер Милорад Додик поднијели су тужилаштву тужбу са видео-доказима против Дудаковића.

Дудаковић је командовао и нападом на заподнокрајишке општине Републике Српске /Петровац, Крупа, Сански Мост, Кључ и Мркоњић Град/ у јесен 1995. године, када су убијена 892 српска цивила и војника, прогнано 120.000 Срба и спаљено више од 30 села. И о злочинима у овој акцији постоје видео-снимци.

Након рата, Дудаковић је био командант Заједничке команде Војске Федерације БиХ.

Против њега је тек 2018. године подигнута оптужница за тешке злочине над српским цивилима, а суђење и даље траје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана