Њемачка вратила 326 људи у БиХ

Маријана Миљић Бјеловук
Њемачка вратила 326 људи у БиХ

САРАЈЕВО - У БиХ су у прошлој години по основу споразума о реадмисији враћена 402 домаћа држављана, а највећи број из Њемачке и то чак 326 особа.

У извјештају о прихвату и интеграцији држављана БиХ који се враћају у БиХ по основу споразума о реадмисији за 2023. годину, наведено је да је Министарство за људска права и избјеглице БиХ запримило најаву повратка за 374 особе.

Поред Њемачке, на другом мјесту по највећем броју реадмисираних држављана БиХ налази се Француска из које су враћене 22 особе.

- Из Швајцарске је реадмисирано девет држављана БиХ, а из Шведске њих шест. По двије особе враћене су из Шпаније, Грчке, Белгије те Црне Горе док је из Аустрије, Италије и Србије реадмисиран по један држављанин БиХ - наведено је у извјештају.

Када се погледа структура реадмисираних држављана БиХ према мјесту посљедњег пребивалишта или мјесту рођења, у ФБиХ је враћено највише држављана и то њих чак 289.

У Српску су враћене 54 особе, у Дистрикт Брчко њих 25, док у посматраном периоду надлежни нису могли утврдити посљедње мјесто пребивалишта за једно лице.

У поменутом извјештају је наведено, да када је структура реадмисираних држављана БиХ у питању, а које су затражиле асистенцију Министарства за људска права и избјеглице, важно је нагласити да се ради углавном о особама из најрањивијих категорија.

- Ријеч је углавном о хроничним болесницима, старијим особама, овисницима о психоактивним супстанцама, припадницима националних мањина - Ромима, као и особама са лошом социоекономском анамнезом - наведено је у извјештају.

У истом документу стоји и да неадекватан прихват према споразумима о реадмисији само једне особе може негативно утицати на квалитет извјештавања Европској комисији у вези са обавезама које произлазе из Мапе пута за либерализацију визног режима са земљама Шенгенског споразума.

- Као један од изазова пред институцијама БиХ те Министарства за људска права и избјеглице у области прихвата и интеграције држављана БиХ, који се враћају у земљу по основу споразума о реадмисији, јесте и чињеница да се према подацима Евростата тренутно у земљама ЕУ налази око 5.000 држављана БиХ који су поднијели захтјев за азил - наведено је у поменутом извјештају.

Поручују и да је узимајући у обзир да је према доступним информацијама из ЕУ веома мали број признавања захтјева за азил који су поднијели држављани БиХ, али и јачањем странака у ЕУ који се противе новим миграционим кретањима, очекивано да дође до повећања броја повратака држављана БиХ по основу споразума о реадмисији. 

- Оправдана је забринутост државних институција да постојећи капацитети неће бити довољни да задовоље све потребе настале убрзаним повратком. Стога се наметнула потреба за јачањем институционалних капацитета за прихват држављана БиХ који се враћају у земљу по основу споразума о реадмисији - стоји у извјештају.

Додају и да је потребно предузети даље интеграцијске мјере, са циљем спречавања поновног одласка у земље западне Европе, чиме се, како наглашавају, на најсврсисходнији начин чува безвизни режим и повећава повјерење у ефикасност институција БиХ.

Трошкови

Из буџета Министарства за људска права и избјеглице у 2023. години издвојено је 150.000 марака у виду гранта за подршку општинама укљученим у систем прихвата и интеграције држављана БиХ који се враћају по основу споразума о реадмисији.

Тај новац отишао је у 26 локалних заједница те дому за дјецу без родитељског старања у Сарајеву са којим ресорно министарство има потписан протокол о сарадњи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана