Нису биле свете само српске међе: Како је Бадентерова комисија утврђивала границе након распада СФРЈ
ПАРИЗ - Робер Бадентер, чувени француски политичар и некадашњи министар правосуђа ове земље, који је преминуо у 95. години, код нас ће заувијек остати као човјек који је председавао комисији названој по њему, а која је дала мишљења о важним правним питањима проистеклим послије распада Југославије.
- Бивше републичке границе постају границе заштићене међународним правом – једна је од одлука арбитражне комисије, на чијем челу је био Бадентер, коју је саставио савјет министара некадашње Европске економске заједнице, преносе Новости.
То је практично значило да међе бивших југословенских република могу да се сматрају границама будућих држава.
Комисија је основана 27. августа 1991. године да би осигурала правне савјете за Мировну конференцију о Југославији, коју је организовао британски лорд Питер Карингтон.
Причало се да је тадашњи француски шеф државе Франсоа Митеран увјеравао предсједника Србије Слободана Милошевића да је Бадентер његов пријатељ, што је требало да значи да неће бити против српске стране.
Донијете су, међутим, одлуке за које се сматра да нису ишле на руку Србима, имајући у виду да је српски народ вијековима живио у великом броју у другим бившим југословенским републикама чије су границе цртане одока на засједањима Авноја, и тако остао подијељен, што је касније довело и до ратова, борбе за опстанак, пресељавања и протјеривања.
На једно од питања, које је разматрала петочлана комисија, у чијем саставу су били предсједници уставних судова Француске, Немачке, Шпаније, Италије и Белгије, којима је предсједавао Бадентер, да ли Југославија наставља да постоји ако се неке републике одвоје, или су сви новонастали државни субјекти равноправни правни наслиједници, комисија је одговорила да се СФРЈ налази у процесу распадања. Том одлуком Југославија је практично „сахрањена“.
За српско становништво у Хрватској и БиХ, на питање да ли, као један од конститутивних народа Југославије, имају право на самоопредјељење, одговорили су да им припадају права везана за мањине и етничке групе, а да треба да им се омогући и право да бирају држављанство.
Такође су закључили да границе између Хрватске, Србије и БиХ, и евентуалних других сусједних држава, не могу да се мјењају, осим уз слободно постигнут договор и да ако није другачије договорено, бивше границе постају границе заштићене међународним правом.
Занимљиво је да је Бадентерова комисија прво дала негативан став о хрватској незавиности, јер њихов устав није обухватио заштиту српске мањине, али је Туђман писмено послао увјеравања Бадентеру да ће то учинити, послије чега је ЕЗ признала Хрватску.
Комисија је дала позитивно мишљење и за отцјепљење Словеније и Македоније. Што се БиХ тиче, нису били на становишту да може тада да тражи независност, јер нису били одржали референдум.
Читаво питање наслијеђа и сукецсије у бившој Југославији касније је практично рјешавано на основу одлука Бадентерове комисије.
С друге стране, ако је републичке границе признало као државне, ово арбитражно тијело се ту зауставило, тако да нигде није постојао правни основ за даља цјепања на мање јединице, што сада покушавају да чине власти у Приштини.
Јер, Косово није било република, већ само покрајина.
Бадентер је у Француској познат и по томе што је 1981. године у име владе од скупштине затражио и оставарио укидање смртне казне у овој земљи. У домовини је био веома цијењен као правник и политичар, а француски предсједник Емануел Макрон је најавио и национални испраћај Бадентера.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
