Никола Шпирић: БиХ није вођена него навођена земља

* ГЛАС: Посљедњу годину у БиХ не постоји консензус око питања којима се рјешава даљи напредак ка ЕУ. Ко је, према Вашем мишљењу, најодговорнији за то?

ШПИРИЋ: Нема искључивих криваца и апсолутно невиних када је у питању европски пут. Нажалост, готово 20 година послије Дејтона БиХ плаћа високу цијену унутрашње нескладности. Политичке елите из Сарајева живе у илузији да ће временом изградити замишљену БиХ по својој визији. Српска страна би да се придржава Дејтонског мировног споразума, а хрватска живи у дејтонском незадовољству. То напросто није формула у којој се крије успјех БиХ или било које стране. Рјешење за БиХ јесте стални дијалог који не смије да престане. Мене забрињава то да овдје нико нема воље за дијалог. У БиХ се не разговара, него преговара. А преговори су иманентни самосталним државама, тако да и они који замишљају унитарну БиХ су пристали на формулу преговарања унутар државе. Ја бих волио када би сви поштовали Дејтонски мировни споразум и из њега исцрпили све предности у којима се све стране у БиХ могу наћи, па када се искористи дејтонски капацитет да се евентуално прича о убрзању европског пута, да се види које компетенције треба створити, а које су у интересу свих. Нажалост, та логика не побјеђује, у БиХ још постоји инат политика, а инат политика је божија казна за све нас.

* ГЛАС: Како разговарати са странкама као што су СДА и СДП које се, у зависности од сопствених интереса, одређују према појединачним стварима?

ШПИРИЋ: Кад ме питате како разговарати, ја ћу одговорити треба разговарати и разговори никада нису потрошена форма. Двије земље зарате, једна на другу баце атомску бомбу, па послије тога сједну и разговарају. Проблем је у Босни што нема разговора, овдје имате прегријану политичку температуру и слање порука које загријавају политичку атмосферу. Проблем је што представници политичких партија не осјећају потребу да разговарају, а када их позову битне међународне адресе, ја се бојим, којом брзином возе према њима, да не доживе саобраћајну несрећу. То је формула неуспјеха и знак да нико није одан БиХ. БиХ 20 година послије Дејтона није вођена земља, него навођена земља. Када буде вођена земља, онда ће бити и рјешења. БиХ је 20 година међународни полигон за пројекте извана. Заправо, шта је био смисао међународне политике: зауставити БиХ, релативно стабилну из безбједоносног угла, док се регионалне коцкице не посложе? Ако је у завршној фази слагање регионалних коцкица, онда би нас могло чекати веселије вријеме. Ако није, живјећемо у затвореном кругу.

* ГЛАС: Какве би све захтјеве међународна заједница у будућности могла испостављати?

ШПИРИЋ: Биће мизерни и банални. Зар мислите да све проблеме у БиХ рјешава одлука "Сејдић-Финци"? Хоће ли иједан проблем са становишта економије, демократије, развоја бити ријешен? Зашто економија у БиХ није доминантна тема?

* ГЛАС: Па зашто?

ШПИРИЋ: Ваљда процес удаљавања треба да се заврши, а не процес интеграција. Тако да међународна заједница вјешто потура формулу "ви нисте способни да развијате економију", а не дају да се постигне политички договор. То је формула стајања.

* ГЛАС: Куда води процес удаљавања?

ШПИРИЋ: Нико не зна. То је одговор који се тражи од домаће политичке елите. Шта је Босна за пет, десет, 15, 20 година. Имамо ли тај одговор? Немамо. Видјећемо какву ће то употребну вриједност добити. На другој страни трају процеси политичке галаме, ствара се промјена националног бића у БиХ. Морам скренути пажњу да ће радикални ислам промијенити душу босанских муслимана на које смо ми навикли. Нажалост. И упозоравао сам на то. То не смије да весели Србе и Хрвате.

*ГЛАС: ЕУ је недавно направила извјештај о опасностима радикалног ислама у БиХ. Колико је то проблем уласка у ЕУ који нико јавно неће да изнесе?

ШПИРИЋ: Није овдје ни радикални ислам, ни било који други радикализам пао с неба, него је увезен. Када је шеф УН у БиХ био Жак Клајн тада сам као предсједник једног дома Парламента БиХ рекао да у Бочињи постоје радикални исламски елементи и да се праве емир исламске државе, онда су ме позвали да се нађем с њим. Нисам могао тада, а он је послао одговор: Да, постоји, али су под нашом контролом. Рекао сам: У реду, али вољели бисмо да ми контролишемо то што је унутар БиХ. Никада то нисмо исконтролисали, тај процес се даље развијао.

* ГЛАС: Како зауставити пут у том правцу?

ШПИРИЋ: Опет разговором. Да ли ви знате да је ико у БиХ од домаћих политичара сјео и тај проблем ставио на сто. О томе се не прича. С обзиром на то да се не прича, то се развија. И сада опет, када кажем да је улога међународне заједнице позитивна и негативна, позитивна је што се једино она тиме бави, али она, бавећи се тиме, рјешава своје проблеме, а не БиХ, иако су у смислу безбједности наши проблеми заједнички, глобални.

* ГЛАС: Показало се да је талачка криза имала политичку позадину. Како гледате на њу и ко је, према Вашем мишљењу, одговоран?

ШПИРИЋ: Сва дешавања свугдје, па и овдје, иза себе имају слабију или снажнију политичку позадину. Бојим се да се сада овдје анализира могућност, то је посљедња формула покушаја снажне интеграције БиХ, социјалне прекомпозиције државе. Социјалне потребе треба да легитимишу све власти и да дођу на власт студенти који су студирали вани. Овај пут то није успјело, али њима се не жури, они ће то покушавати. У заблуди је власт ако мисли да ће протести стати. Неће. Умјесто да се тражи одговор на то, ми смо дошли у стање да су се политичари почели међусобно оптуживати и то је лагани процес делегитимације.

* ГЛАС: Стално потенцирате то да се треба разговарати, а не оптуживати. Показало се до сада у многобројним примјерима да то не иде, постоји ли други начин?

ШПИРИЋ: Није се показало, јер разговора од Дејтона није ни било. Били су разговори које је организовала међународна заједница. Према томе, суштинска власт је у међународним рукама, ово остало су глумци власти. Разговора никада није било на иницијативу било кога, него на међународну иницијативу. А то је знак колико сви држе до земље у којој живе. Сарајево не доживљава Републику Српску као дио БиХ, а од Срба и РС се тражи да јавно кажу да су дио БиХ. То је тај политички аутизам који станује код бошњачке политичке елите. Већу дозу самосталности РС ће изградити Сарајево, убијеђен сам, више него политичка слога или неслога из РС.

* ГЛАС: Безбједносне институције нису координисано дјеловале када су блокиране институције БиХ, а и сада су се "сукобиле" у "случају Мехмедовић". Како је могуће да Тужилаштво БиХ пусти на слободу човјека за чија кривична дјела SIPA прикупи доказе?

ШПИРИЋ: У вези са блокадом све полицијске агенције имају своју законску и уставну компетенцију и она њима ниједним законом није забрањена. Нонсенс је да 20 година послије Дејтона све појединачне агенције боље сарађују са агенцијама из окружења или из европских земаља него што сарађују међусобно. Када је у питању најновији случај односа SIPA и Тужилаштва, вјерујем да у обје институције раде професионалци. Борба против ратног злочина, криминала, тероризма, трговине људима је много сложена и не може се радити без појачане дозе адреналина људи оперативаца, иначе ниједан случај не би био доведен до краја. Наравно, мора постојати разумијевање и са друге стране. Када домаћица кува млијеко, ако види да ће покипјети, она неће додати дрво, него ће фино усути чашу воде. Исто и у овој ситуацији предлажем да се ситуација охлади, ако и SIPA и Тужилаштво не желе да буду плијен политичара. И то подразумијева да руководства сједну и договоре се о свом професионалном раду.

* ГЛАС: Да ли је то интерес свих?

ШПИРИЋ: Јавност мора да интересује шта се десило са 13.000 граната из Источног Мостара 2003. године. Јесу ли оне продате да убијају на другој страни, јесу ли уништене или се с њима тргује? Шта се десило, чије је оружје у Тешњу, то нас интересује, је ли оно уништено сада или је продато? Како је могуће да Гранична полиција у Крупи на Уни српског повратника претресе тражећи му фол нелегални пиштољ, не нађе га, униште му стан и покраду му 2.500 марака? То јавност интересује и на то институције треба да дају одговоре. Да би давали одговоре, они морају да разговарају. Не мислим да ово треба претварати у личне сукобе људи које воде институције, па чак пријети опасност да то добије и националну димензију, што је најгоре међу тим институцијама, а одговорни људи који то воде биће свјесни свих тих изазова и наставити радити свој посао професионално. Из посљедњег сукоба SIPA и Тужилаштва мудро је да обје институције изађу јаче, а не поражене. Ми имамо добре агенције, имају они много сировине, али нема прераде. Зашто нема прераде, зато што нема политичког споразума. Када буде политичког споразума, јасних стратегија ко коме одговара, онда ће бити и резултата.

* ГЛАС: Како видите "случај Мехмедовић", један посланик, изабран од народа, оптужен за злочине?

ШПИРИЋ: "Случај Мехмедовић" је интересантан за Србе, српске медије и српску политичку елиту. Неки Србин је наглашен и интересантан за Бошњаке, неки Хрват за друге или треће. БиХ треба одлучна борба и не смије бити селективне правде и онда ћете имати одговор и на Мехмедовића и на све остале који се јављају.

* ГЛАС: Али ово је проблем сада?

ШПИРИЋ: То је проблем који треба да рјешавају институције професионално. Он неће бити затворен, као ни други случајеви, али право медија и јавности јесте управо да траже одговоре од државе. Али је овдје питање од кога тражите одговоре, ко ће вам дати одговоре на то питање? Нема адресе која може дати одговор на то питање. С обзиром на то да нема адресе, нема ни БиХ, сада када кажем да нема БиХ, то ће изазвати паљбу код Бошњака "он негира БиХ". Не негирам, нема је, не постоји. У озбиљној земљи када се потјера криминалац, убица, онда сједну најодговорнији људи па виде шта је најмања штета за државу, па процијене хоће ли хватање за уши произвести стрес у држави који државне институције не могу да изнесу. Ми хоћемо да дионицу коју нормалне земље трче за 100 година, претрчимо за пет или двије, то напросто није могуће, то је процес.

* ГЛАС: Рекли сте да бјелосвјетски трговци оружјем имају улогу у БиХ. Каква сазнања имате?

ШПИРИЋ: То је најуноснија и најопаснија трговина на свијету. У БиХ је била гомила старог наоружања послије рата, морамо имати одговор да ли је то уништено или је продато или је завршило на неким ратиштима. Нажалост, немамо одговора, воде се истражне радње и када се год дође до неког капиталца, оне стану. То је знак да не постоји држава и политичке елите које дуго трају не желе државу која ће дати одговор на то, јер су и они требали да одлучују у том ланцу 20 година, па и странци који покривају своју позицију. Без странаца не би било ни оружја у БиХ, а ни трговине. Сви заједно су на том послу. Нажалост, БиХ има много неодговорених питања, а дневно јој се сервирају питања "Сејдић-Финци" као да је ово земља од 4,5 милиона умоболних људи. Бацили су нам једно лизало из области људских права које можеш да лижеш колико год хоћеш, нити је слатко, нити горко, нити рјешава било шта.

* ГЛАС: Одлучено је и у "случају Мактоуф". Доказано је да је Суд БиХ радио супротно прописима. Треба ли Суд ревидирати све пресуде?

ШПИРИЋ: Мене јако обесхрабрује одговор Суда БиХ. Као што нама кажу немојте полемисати с одлукама Уставног суда и одговор Суда је да исправи грешке, а не да каже да је то округло, па на ћоше. Та одлука је снажно дрмнула институције правде и од њих морате тражити одговор како ће се односити, а не од политичара. Ако ја дајем одговоре, кажу, он се политички мијеша. Изволите, господо, ријешите, ускладите законодавство, а то значи извршити ревизију свих оних случајева на које је упозоравано, а то је наилазило на зид у Суду и Тужилаштву.

* ГЛАС: Како се извршава буџет БиХ, има ли одступања гледајући полугодишње извршење?

ШПИРИЋ: Мислим да ћемо ову годину завршити са планираним убиром прихода и да ћемо сачувати макроекономску стабилност. Оно што је проблем је што ће нас Европа преко својих фондова и међународних финансијских институција покушати дисциплиновати да мало затворе славину како би се, на примјер, ријешио "Сејдић-Финци" и оно што они мисле да је формула успјеха. Ту може бити невеселе приче. Неће се зауставити прилив, али ће покушати, колико видим, неке ствари условљавати.

Једна прича

Yаба прича из Сарајева "ми хоћемо...". Навешћу примјер политичара из Сарајева, рекао сам му "зашто ти не одеш у Бањалуку и не тражиш разговоре за Милорадом и кажеш му све шта ти се не допада, а шта допада". Знате који је био одговор "може ли на неутралном терену?". Значи не може у Бањалуци, јер они не доживљавају РС као дио БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.