Незнање ствара гужве на шалтерима
БАЊАЛУКА - Агенција за идентификациона документа, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА) БиХ позвала је општине, градове, банке и друге институције да не шаљу беспотребно грађане на шалтере ЦИПС-а по потврду о пребивалишту, јер је могу добити из њихове електронске базе, док стручњаци истичу да се дигитална рјешења не примјењују због незнања.
Из ИДДЕЕА су јуче позвали представнике локалних администрација и органа надлежних за приступ информацијама о пребивалишту грађана у БиХ да им се обрате за све информације и помоћ у вези са имплементацијом електронских веб сервиса, јер им је циљ да заједно олакшају процесе и услуге становништву.
- Имплементирали смо електронске веб сервисе и омогућили електронску размјену података да би била избјегнута дуготрајна чекања и потреба за штампањем ЦИПС потврда. Упркос томе примијетили смо да многи грађани чекају у редовима на шалтерима МУП-ова широм БиХ да би добили штампану ЦИПС потврду. Схватили смо да је ово неефикасан процес за све нас. Због тога поново наглашавамо да више није неопходно да тражите од грађана штампану ЦИПС потврду - поручили су из ИДДЕЕА локалним заједницама и другим институцијама.
Умјесто тога ИДДЕЕА је позвала све органе да поднесу захтјев за приступ електронским веб сервисима, тврдећи да ће им пружити бесплатну подршку и омогућити електронску размјену информација о пребивалишту грађана путем сигурних и ефикасних дигиталних канала.
На тај начин општине, градове и други органи могу електронским путем утврдити мјесто пребивалишта сваког грађанина без потребе за физичком доставом штампаних потврда.
- Знатан број органа је већ успјешно завршио ову процедуру и прешао на електронски систем, али још постоји велики број оних који нису поднијели захтјев за приступ веб сервисима и још траже штампане потврде од грађана - стоји у апелу ИДДЕЕА.
Предсједник Савеза општина и градова РС Љубиша Ћосић за “Глас” признаје да није упознат са овом могућношћу коју ИДДЕЕА нуди.
- Вјероватно и остали нису упознати, не вјерујем да има начелника или градоначелника који то свјесно коче. Лично нисам никада добио обавјештење да ИДДЕЕА да је то омогућено. У сваком случају, уколико општине и градови имају могућност да на бази одређеног споразума са ИДДЕЕА добију податке, не видим разлог да то не буде урађено - рекао је Ћосић, који је и градоначелник Источног Сарајева.
Секретар Удружења за информационо-комуникационе технологије у Привредној комори РС Слободан Драгичевић за “Глас” каже да је процес дигитализације неминован у будућности, нарочито у јавној управи, која увелико каска у том погледу.
- Људски ресурси локалних административних служби падају на стручном нивоу. Овдје се ради о незнању, тачније непознавању одређених ситуација. Због политичког аспекта при запошљавању кадра у институцијама велико је питање да ли су довољно спремни, упознати, квалификовани да подрже процес дигиталне трансформације у јавним установама - тврди Драгичевић.
Додаје да су стратегије написане, али се акциони планови не реализују.
- Нажалост дешава се да сваке четири године кад добијемо администрацију било да је ријеч о новој или старој поставци они сав посао раде испочетка. Ријетко виђамо да је једна администрација достигла одређени ниво у примјени дигиталних рјешења, а да су насљедници наставили у континуитету интензивно на том развоју - казао је Драгичевић.
Узор
Слободан Драгичевић каже да је Српској и БиХ најбољи примјер Србија, која је направила државни дата центра и тако омогућила свим институцијама од значаја да се увежу на једно мјесто.
- На тај начин уз помоћ апликација и софтвера омогућава се дигитални проток информација, односно издавање докумената. То и нама треба - рекао је Драгичевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
