Невен Цветићанин за “Глас Српске”: Избори ће одредити судбину и Бајдена и Трампа

Вељко Зељковић
Невен Цветићанин за “Глас Српске”: Избори ће одредити судбину и Бајдена и Трампа

Амерички бирачи би на такозваним међуизборима 8. новембра требало да одлуче да ли ће Конгрес остати и даље под контролом демократа или ће прећи у руке републиканаца. Анкете показују да републиканци имају велике шансе да освоје већину у Представничком дому, док је трка за Сенат, гдје двије странке тренутно имају по 50 мјеста, тијесна.

Према ријечима предсједника Форума за стратешке студије и вишег научног сарадника на Институту друштвених наука из Београда, Невена Цветићанина, ови избори биће најбољи лакмус папир за предсједничке изборе који се одржавају за двије године.

- Као прво треба разјаснити амерички политички систем. Конгрес се састоји од два дома, Представничког и Сената. Сваке друге године одржавају се избори за ова два тела. Њихов политички систем направљен је тако да ова два дома буду нека врсте равнотеже председничкој моћи, тако да су и ови избори у светлу тог баланса. Досадашња традиција била је да странка која има свог председника углавном губи већину у једном или оба дома Конгреса. То се уосталом десило и у време власти Доналда Трампа. Значи уколико би сада победили републиканци то не би било ништа изненађујуће, али би им вероватно отворило врата и Беле куће. Значи ово је у неку руку и референдум око останка на власти Џоа Бајдена - каже Цветићанин.  

ГЛАС: Којим резонима би се обични грађани могли руководити када буду гласали? Шта би могло пресудити?

ЦВЕТИЋАНИН: Када се говори о америчким изборима, онда на коначне резултате могу утицати и разне друштвене групе. Рецимо егзистенцијална  размишљања каубоја из Тексаса или рецимо брокера или професора из Њујорка нису иста. Они имају различите интересе, тако да ће и ови избори, баш као и претходни, имати једну живу политичку динамику. Верујем да ће већина Американаца гласати руководећи се економским резонима. Ту бих пре свега издвојио индустријске центре попут Детроита, који и даље пропадају. Људи из тих центара вероватно ће хтети некакву промену. Либералне кругове на западно-источној обали, у Њујорку, Сан Франциску или Лос Анђелесу, пак више интересују људска права.

Наравно ту су и они конзервативни кругови који се углавном налазе на југу. Видећемо како ће они гласати сада, поготово јер је читава предизборна дебата била усмерена на емоције, не аргументе.. Због тога не би требало искључити да поново дође до немилих сцена који су обележиле прошле председничке изборе.       

ГЛАС: Шта ће се десити ако републиканци побиједе, у какву би то позицију довело актуелног предсједника Бајдена?

ЦВЕТИЋАНИН: У том случају он би морао “преговарати” с новом већином у Конгресу, јер би био онемогућен да неке од својих предлога спроведе у дело. Рецимо, у доњем дому се гласа око фискалне политике и буџета и ако републиканци освоје већину, Бајден неће моћи сам одлучивати о прерасподели новца унутар Америке. С друге стране, Сенат потврђује свако именовање у извршној или рецимо судској власти. Значи и у том случају би Бајденова администрација радила у отежаним околностима, јер би постављење неких нових “демократских” кадрова било под лупом републиканаца и уколико се деси да они победе питање је колико ће они, поготово у актуелним и узаврелим временима, давати “пролаза” председничким иницијативама. Али видећемо шта ће се десити, да ли ће републиканци радикализовати атмосферу и отварати афере, као што су демократе претходно радиле њима. Мислим да је све ово у ствари само припрема за наредне председничке изборе 2024. и добар показатељ, ветроказ, шта би тада могли очекивати. Видећемо колико ће лојалних Трампових републиканаца да уђе у Конгрес овом приликом, што ће сигурно одредити и његову будућност. Те поделе унутар странака постоје и унутар демократа и то је нека врста и традиције. Не постоји једнолични политички пејзаж.        

ГЛАС: Некадашњи демократски кандидат за предсједника САД Тулси Габард недавно је напустила странку назвавши је “елитистичким удружењем” које Америку увлачи у нуклеарни рат.

ЦВЕТИЋАНИН: Управо то најбоље говори о тим поделама унутар самих партија. Код демократа, примера ради, имамо лево крило које предводи Берни Сандерс и десно конзервативно иза ког стоји Бајден. Барак Обама је пак некада био у “средини”. И ово што је урадила Габард није никако изненађење. Вероватно је била незадовољна политиком коју води актуелни председник. Значи то је један жив процес којим управљају токови новца. Због тога је некада и тешко сагледати америчку политику ако се не зна које интересне групе у датом моменту имају највише утицаја у Вашингтону или Пентагону.    

ГЛАС: Да ли би побједа републиканаца могла нешто промијенити у спољној политици Вашингтона?

ЦВЕТИЋАНИН: Мислим да се нагла промена не може очекивати, јер постоје процедуре како се доносе важне одлуке. Али оно до чега би могли доћи јесте то да републиканци поново отворе економске теме и да их ставе у први план испред оних геополитичких, да се више баве собом, а не другима, као што је и сам Трамп једном приликом рекао. С друге стране, демократе више пажње посвећују “међународним пословима”. Ако републиканци сада победе видећемо какву ће они стратегију направити за изборе 2024. године, стару или неку нову.  

ГЛАС: Колико би се ови избори могли одразити и на однос Вашингтона према рату у Украјини, да ли ће бити заврнуте славине?

ЦВЕТИЋАНИН: Могуће је ако републиканци победе, јер као што сам већ рекао, они фокус стављају на економију.

У том погледу могуће је да повуку ручну у случају Украјине, али и што се тиче своје спољне политике на Балкану. Једина константа остаће Кина. То се неће променити.

У сваком случају мислим да би републиканци могли водити једну далеко суптилнију међународну политику.

ГЛАС: Америчка администрација има значајну улогу и у рјешавању косовског чвора. Да ли очекујете да они препусте ЕУ ту палицу, поготово јер су Берлин и Париз изашли с приједлогом да се ово питање ријеши по моделу двије Њемачке?

ЦВЕТИЋАНИН: Стратегија Вашингтона је да заједно с Европском унијом реши овај горући проблем. Једино се методологије разликују, али и једни други су става да Србија мора признати независност КиМ. Мислим да они сада Бриселу, Немачкој и Паризу препуштају улогу супервизора у остваривању тог циља, јер Балкан није толико високо на лествици Беле куће. Тренутно им је битан само због Русије.  

Амбиције Илона Маска

ГЛАС: Показало се како су друштвене мреже моћан алат у креирању јавног мњења. Како гледате на куповину “Твитера” од стране Илона Маска? Чији је он играч?

ЦВЕТИЋАНИН: У питању је не само најбогатији човек света већ и неко ко има амбиције да утиче на политичка дешавања. Маск се за сада по том питању држи још увек резервисано, иако многи сматрају да он више нагиње Трамповим републиканцима. Сматрам да би он за десетак година могао бити један од најозбиљнијих кандидата на председничким изборима.

Да ли ће и победити, то је друго питање. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана