Нестали нису број, већ нечија дјеца, браћа и сестре, очеви и мајке

Напомиње да 28 година након окончања рата, Република Српска и даље трага за 1.646 несталих особа, војника и цивила, међу којима је више од 300 жена и дјеце. Цвијановићева је нагласила да је процес тражења несталих лица српске националности већ годинама толико мањкав, спор и сраман да апсолутно разумије и бијес и огорчење њихових породица.

- Ништа мање сраман није ни игнорантски однос Института за нестала лица БиХ према породицама несталих Срба. Њихова је професионална и људска обавеза да једнако третирају све, а не да било кога фаворизују или игноришу на основу националне припадности. Исти је случај и у многим другим институцијама на заједничком нивоу и против тога се на сваком мјесту боримо - рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да је управо настојање бошњачких представника да приватизују институције БиХ кључни разлог њеног неуспјеха.

- Претходних година водила сам бројне разговоре са представницима породица погинулих и несталих лица. Дугогодишња борба коју воде, тражећи правду и своје најмилије, није само њихова, већ борба свих нас. То је борба за достојанство и равноправност коју су српском народу и Републици Српској гарантовали Устав и Дејтонски мировни споразум. То нам нико није поклонио, већ су се за то борили и изборили ваши најмилији. Зато ћемо увијек бити уз вас и са вама. Зато ваша борба никада неће бити само ваша, већ наша заједничка. У институцијама Републике Српске, као и до сада, увијек ћете имати ослонац и подршку. То јесте и наша институционална обавеза, али је прије свега људска дужност - поручила је Цвијановићева.

Истакла је да су се данас окупили на Озрену да би се саборно и молитвено присјетили свих погинулих и несталих у Одбрамбено-отаџбинском рату, оних којима Република Српска и српски народ дугују вјечну захвалност за слободу коју су извојевали заједно са својим саборцима.

-Због њих, као и због нас самих, дужни смо да ту слободу у миру бранимо и оставимо будућим генерацијама. Слобода о којој говорим зове се Република Српска. И нисмо данас случајно баш на Озрену. Ова планина симбол је страдања српског народа у протеклом рату. Том страдању и егзодусу Срба са ових простора допринијела је НАТО агресија на Републику Српску која је отпрочела баш на данашњи дан, прије 28 година - подсјетила је Цвијановићева.

Она је нагласила да је Озрен мјесто бола, патње и звјерских злочина почињених од припадника одреда “Ел-муџахид”.

- Ти монструми који су живјели хиљадама километара далеко од БиХ – данас се у Сарајеву поштују као хероји и браниоци. А њихове жртве, озренски Срби који су овдје живјели вијековима, без имало стида и срама називају агресорима и злочинцима. Ријеч је о потпуном одсуству сваке логике, морала, а и здравог разума - констатовала је Цвијановићева.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић затражио је да Институт за тражење несталих лица БиХ убрза активности на проналаску и идентификацији посмртних остатака Срба и да се престане бавити дневном политиком.

Егић je указао на то да Република Српска у овом моменту још трага за више од 1.600 лица.

-Откако је тражење и идентификација прешла на ниво БиХ то је све обустављено и сведено на минималну мјеру из простог разлога јер друга два народа у БиХ то намјерно развлаче и одуговлаче и не раде ништа по том питању како би себе представили као једине жртве у прошлом рату и намјерно смањили српске жртве - изјавио је Егић.

Он је напоменуо да је постоји незадовољство радом Института за тражење несталих лица БиХ и да је у више наврата апеловано да се тражење и идентификација појача са свих нивоа.

-Опет користим прилику да поручим да се са овим стварима не манипулише и не злоупотребљавају у дневнополитичке сврхе, већ да се прионе на посао да се нађу посмртни остаци, да свако има посмртно мјесто гдје му се може прислужити свијећа и одати почаст - поручио је Егић.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац поручила је да породице несталих заслужују да Република Српска у своје руке преузме процес проналажења и идентификације од Института за тражење несталих лица БиХ, који је од 2008. године идентификовао свега 59 Срба.

Граорчева је рекла да се на списку велики број несталих имајући у виду да сваке године буде пронађено све мање људи, а самим тим и идентификовано.

- Ми као организација, односно они који представљају породице несталих у Републици Српској, стално апелујемо и иницирамо да се овај проблем мора ставити на врх приоритета - изјавила је Граорчева.

Она је рекла задовољна ставом предсједника Републике Српске Милорада Додика да је питање несталих витално национално питање.

- Формирањем Института од 2008. године овај процес је буквално стао, ове бројке које су се помињале у протеклих година јако су мале и заиста смо суочени да велики број породица које траже своје најмилије неће дочекати да их пронађу и достојно сахране, посебно имајући у виду да родитељи који одлазе са овога свијета неће ријешити судбину свог дјетета - изјавила је Граорчева.

Према њеним ријечима, од почетка рада Институт је као институција на нивоу БиХ пронашао и идентификовао укупно 59 лица српске националности, не рачунајући сва тијела која су пронађена за вријеме рада ентитетских комисија Републике Српске и Федерације БиХ, када је био дакле већи број идентификованих.

- Али, то нису тела која су пронађена за мандата Института и то је оно на што ми стално указујемо и због чега иницирамо да се мора нешто урадити на том питању - истакла је Граорчева.

Она је навела да се морају покушати ријешити случајеви посмртних остатака у спомен–костурницама, којих је тренутно више 750.

Милка Кокот из Источног Сарајева потражује тијела оца Драгана Станишића и брата Гојка који су убијени на кућном прагу.

- Ниси одвезени у непознатом правцу. Одвезени су у хитну, поведени под бројеве 31 и 32, и ту су остали. Све архива зна, само треба архиву отворити - рекла је Кокотова.

Јована Зекић из Сребренице потражује тијело оца који је са 38 година нестао 9. маја 1992. године испред објекта СУП-а у Сребреници.

- Повукли смо се из Сребренице међу задњима, међутим он је остао поред СУП-а и од тада му се губи сваки траг - навела је Зекићева, која каже да до данас није позивана на идентификацију.

Начелник општине Петрово Озрен Петковић поручио је да је Озрен био велико стратиште, поготово од 10. септембра 1995. године, и да са људског и моралног аспекта одговорни за злочине морају бити процесуирани.

- Злочин нема вјеру и нацију и сви који су их чинили треба да буду кањени. Чињенице, нажалост, показују да је највише кажњено на српској страни и то изазива велико револт код обичног народа - Срба, и то је рана која мора да се излијечи - изјавио је Петковић.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица, Република Српска трага за још 1.646 несталих лица, од којих је 1.011 цивила, међу којима су 312 жене и дјеца. Трага се за још 623 нестала припадника Војске Републике Српске и 12 припадника МУП-а.

Током рата страдало је 26.048 бораца и 8.994 цивила.

Сјећање на Споменка Гостића

Жељка Цвијановић, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић положили су данас на Озрену, поводом Дана несталих и погинулих, вијенац код Спомен-кипа најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића.

Цвијановићева, Стевандић и Егић претходно су положили вијенац код Спомен-крста код Манастира Светог Николе на Озрену, поводом обиљежавања Дана несталих и погинулих Одбрамбено-отаџбинском рату.

Вијенац је код Спомен-крста у име Србије положио генерални конзул у Бањалуци Милош Вујић.

Руже су, између осталих, положили и посланик СНСД Данијел Јошић, затим делегација Трећег Републике Српска пјешадијског пука, Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила.

Претходно је игуман Гаврило служио парастос погинулим и убијеним борцима и цивилима у Одбрамбено-отаџбинском рату код Манастира Светог Николе на Озрену.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.