Непромијењена стратегија бошњачких политичара: Четири пута минирали споразуме,а сад руше и Дејтон
БАЊАЛУКА - Некадашњи ратни лидер муслимана Алија Изетбеговић одбио је чак четири мировна плана за окончање рата у БиХ иако је првобитно на њих пристајао, а његови идејни сљедбеници сада намјеравају да уз помоћ западних партнера минирају још један - Дејтонски мировни споразум.
Каже ово за “Глас Српске” бивши српски дипломата Владислав Јовановић осврћући се на данашњи датум, 30. јули 1993, када су лидери Срба, Муслимана и Хрвата првобитно постигли договор на мировним преговорима у Женеви према ком би БиХ чиниле три етничке републике, али је исти Изетбеговић накнадно напрасно одбацио, продужавајући на тај начин рат у БиХ за још двије године.
Према Јовановићевим ријечима, како некадашњем муслиманском, а данас бошњачком, очигледно у посљедњих 30 година није било ништа свето, па ни постигнути договори, стављени парафи и потписани споразуми, а што се види и данас када је у питању Дејтонски споразум који се, како је истакао, покушава на све начине расточити.
- Њих све вријеме интересује само једна ствар, унитарна и једнонационална држава БиХ. И то што су чак четири пута одбијани предложени мировни планови говори колико су они нездраворазумски размишљали. Бошњачке политичке елите и данас верују да могу више од онога што им је дато у Дејтону, а што је у контексту сна који је имао Алија Изетбеговић. Никако да изађу из те учаурености - каже Јовановић.
Подсјећа да је Изетбеговић имао један политички лабав приступ према свим мировним преговорима током деведесетих, јер је увијек рачунао на помоћ Америке, којој је тада било у интересу да стане на страну муслимана, минирајући сваки покушај доласка до мира. Вашингтон је, додаје, тада желио побрати одређене симпатије у исламском свијету, свјесно и уз помоћ тадашњих муслиманских лидера продужавајући рат у БиХ.
- Срби и Србија су колатерал те и такве спољне политике САД. У једном тренутку су проценили да би рат требало зауставити и то су учинили, верујући да ће се временом Република Српска утопити у БиХ. Сада се поново враћају на Балкан, због сличне ситуације и дешавања на Блиском истоку. Опет им треба нека државица у којој живе муслимани, а коју ће подржати против несмуслимана. Као и тих деведесетих изабрали су БиХ. На овај начин, баш као и некада, покушавају се искупити пред исламским светом, коме су много зала нанели. Бошњачке елите то покушавају искористити, не водећи рачуна о судбини друга два народа. Међутим, то није пут који БиХ води ка просперитету и миру - поручио је Јовановић.
Када је у питању женевски договор, лорд Дејвид Овен и Торвалд Столтенберг предложили су те 1993. унутрашњу подјелу земље по федералном принципу. Муслиманска страна је понудила српској могућност да након пет година одржи референдум и напусти БиХ ако то жели.
Према овом мировном плану, Савез Република БиХ чиниле би три конститутивне републике, а свака би обухватала по један конститутивни народ. Како је било усаглашено, на челу извршне власти било би трочлано предсједништво, а савез би представљао предсједавајући, с тим да би се на тој функцији чланови мијењали на четири мјесеца. Одлуке предсједништва доносиле би се консензусом.
Уз предсједништво, носилац извршне власти био би савјет министара. Законодавно тијело је требало да буде парламент који би се састојао од 120 посланика, с тим да би се из сваке републике бирала по трећина.
Савез би имао врховни суд, уставни суд и суд за људска права. Према мировном плану, свака конститутивна република требало је да усвоји властити устав, а претпоставка надлежности била је у корист република, као што је то и у Дејтонском мировном споразуму.
Свака република требало је да сама организује и управља својим униформисаним снагама, с тим што би оне имале пропорционално уравнотежен национални састав.
Срби колатерал спољне политике САД
Интересантно, многе одреднице овог плана ушле су двије године касније у Дејтонски споразум, само што су у Дејтону потписана два ентитета.
Иначе, Изетбеговић је прије овог одбацио још три мировна споразума. Пред почетак ратних сукоба одбацио је и већ договорени план о крњој Југославији, која је требало да се састоји од четири републике - БиХ (без икаквих унутрашњих граница), Србије, Црне Горе и тадашње Македоније.
Овај план су муслимански интелектуалци и политичари Адил Зулфикарпашић и Мухамед Филиповић прихватили уз првобитну сагласност СДА, да би га Изетбеговић касније одбацио.
СДА и Изетбеговић прихватили су па одбацили 1992. такозвани лисабонски папир о три републике и признатим спољним границама БиХ, да би Изетбеговић исто учинио и са Венс-Овеновим планом о десет кантона, који је тада одбацила и српска страна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
