Ненад Стевандић за „Глас Српске“: Могу да разумијем Америку, али не и нас

Он је у интервјуу “Гласу Српске” рекао да ту политику донекле и разумије, али са друге стране не разумије овдашње политичаре и народ јер нико од њих не живи у Америци.

- Неће ни Бошњаци живјети у Америци. И сутра ће они живјети поред Срба. И једино ће им Срби бити прве комшије. Ако неко мисли да је добро оставити у насљеђе сукобе и подјеле и то продубљивати тако што ће служити америчким интересима, онда је то онај који веже коња гдје му ага каже, односно у спољној политици је кмет - поручио је Стевандић и нагласио да односи Српске и Србије никада нису били бољи него што су тренутно.

Први човјек републичког парламента, између осталог, говорио је и о судбини усвојеног Изборног закона РС, али и коментарима да је скупштинска сала претворена у ријалити током засједања.

ГЛАС: Куда иде БиХ ако узмемо у обзир суђење предсједнику Републике Српске Милораду Додику, понашање Кристијана Шмита те америчке амбасаде, али и Бошњака на заједничком нивоу власти у Сарајеву?

СТЕВАНДИЋ: БиХ је на странпутици, није на путу. Та странпутица има двије варијанте, односно да БиХ оде у провалију или да се врати на нормалан пут. Отежавајуће је што бошњачки политичари, односно странке “тројке” немају властитог политичког ауторитета, него га темеље на утицају ментора из ОХР-а и америчке амбасаде. Будући да не располажу властитом снагом, они не могу да се држе договора, а да смо се држали договора БиХ би већ била два-три корака изнад европских интеграција од којих је тренутно. Била би ослобођена менторства, туторства, док би канцеларија високог представника била угашена, а БиХ би била оно што пише у Дејтону.

ГЛАС: Може ли Република Српска да издржи нападе који стижу са разних  страна?

СТЕВАНДИЋ: Овдје није питање можемо ли, него хоћемо ли. Ми, који смо у садашњој владајућој гарнитури, желимо да људи схвате да хоћемо, јер можемо само ако хоћемо. Ако нећемо, не можемо ништа. То нећемо је више везано за калкулантски однос појединих колега из опозиције. На посљедњој сједници Народне скупштине нису били за дневни ред колеге из ПДП-а и Правде за ред, а учествовали су у расправи и гласали су за извјештај Гидеона Грајфа. Дакле, увијек имају потребу да пошаљу поруку страним менторима да они баш нису сто одсто сагласни са стремљењима Републике Српске. Прилично су вјешти у избјегавању заједничке одговорности. Република Српска не може бити партијска ни владајућа одговорност, већ само заједничка. Дакле, и људи и грађана и свих политичких субјеката.

ГЛАС: Колика је у тој борби Републике улога Народне скупштине Републике Српске?

СТЕВАНДИЋ: Народна скупштина тренутно носи највећи терет. Најтежи закони који су усвајани били су закони чији су предлагачи били народни посланици. И када је ријеч о изборном закону, али и о референдуму тако да је тренутно улога Народне скупштине немјерљива. Парламент је тренутно кичма која носи политику Републике Српске и та која чува предсједника Републике Милорада Додика да не буде издвојен и уништаван као самостална мета.

ГЛАС: Често из опозиционих редова оптужују власт да не спроводе законе и закључке које предлаже, а затим и већином гласова усвајају. Каква је на том фону судбина усвојеног Изборног закона Републике Српске?

СТЕВАНДИЋ: Надамо се да ће бити довољно памети у ФБиХ да се усвоји изборни закон који ће дерогирати Шмитов интервенционизам. Онда бисмо ми сјели заједно и видјели на који начин ћемо избалансирати однос тог закона са Изборним законом Републике Српске. Уколико тога не буде, Изборни закон Републике Српске је наш осигурач да сами спроводимо изборе.

ГЛАС: Вријеме цури, а Централна изборна комисија БиХ је најавила да расписује изборе идуће седмице, док су Бошњаци донијели одлуку о покретању вета на Изборни закон РС. Како на све то гледате?

СТЕВАНДИЋ: Биће динамично у сваком погледу. Свако ће користити своје механизме, али понављам, ако колеге из бошњачког естаблишмента не желе договор онда не могу да се играју дерогирања Републике Српске. Можемо и одгодити изборе сами или заједно са колегама из ФБиХ. Међутим, у сваком случају ако не будемо имали компромис о Изборном закону БиХ, односно ако га не буду балансирали са нашим Изборним законом Републике Српске, спроводићемо изборе по закону Републике и нико други неће моћи спроводити изборе, односно никаква друга комисија, ни страна, ни централна, осим изборне комисије Републике Српске. До тада наша врата су отворена.

ГЛАС: Српска се бори против усвајања резолуције о геноциду у Сребреници. Да ли је могуће да добије ту битку?

СТЕВАНДИЋ: Та резолуција је резултат прихватања колонијалне управе од стране Бошњака, односно муслимана Бошњака. Та колонијална управа сматра да су бијели Бошњаци, они који су у Европи, који су под НАТО контролом и имају добре односе с Алијансом вреднији од других муслимана у свијету и да су њихове жртве вредније. Те поруке добијамо из Африке и других земаља. Поменута резолуција нема за циљ помирење, него осуђујући карактер. Једино што је нормално, ако желите мир, јесу резолуције о помирењу, односно реконцилијација како се на Западу назива. То што нико није понудио реконцилијацију, помирење, смиривање тензија на Балкану, поштовање свих народа, заједнички пијетет према жртвама, него пијетет према једнима, а осуђујући према другима, говори о лошим намјерама. Оне су геополитички разумљиве, без обзира што су нама Србима лоше. Значи, тренутно једина територија гдје нису погашена свјетла самосталности и независности, која свијетле у Европи, јесте територија Србије и БиХ. БиХ зато што то не да Република Српска. Ријеч је о територијама које су војно неутралне те нису инструментоване од стране земаља ЕУ и НАТО-а. Желимо да урадимо исто што и Аустрија, која је војно неутрална земља, али немамо сагласност унутар БиХ јер Бошњаци и Хрвати хоће пошто-пото у НАТО. Пошто ми нећемо, а нисмо се договорили, значи ми смо војно неутрална земља и ми смо територија коју НАТО једноставно има као свој проблем јер је све до Црног мора поклопио. Ако погледате ту мапу на њој свијетле једино Србија и Република Српска па посљедично БиХ и та свјетла хоће суверенитета, ауторитета. То је геополитички пројекат.

А резолуција која се покушава усвојити јесте оруђе тога геополитичког пројекта, а не нешто што ће довести до пијетета и помирења.

ГЛАС: Каква је снага тих резолуција?

СТЕВАНДИЋ: Та резолуција ће довести само до подјела и напетости у БиХ. То је једна снага коју ће имати. Другу снагу она у БиХ нема. Боље би било да је то снага помирења. Дакле, поменута резолуција може направити само нове подјеле и сукобе. БиХ није неко ко формално тражи ту резолуцију, већ Златко Лагумџија. Предсједништво БиХ, Парламент па чак ни они људи из Скупштине ФБиХ нису потписани испод те резолуције. Према томе, то је велика злоупотреба међународног права и то је само доказ да имамо један дио политике који веже коња у своју шталу, а други дио који веже коња гдје му ага каже.

ГЛАС: Америка и на самом тлу БиХ показује право лице и посљедњим санкцијама званичницима Републике, којима су на крају и рачуни у банкама угашени. Шта то говори о земљи која себе зове стубом демократије?

СТЕВАНДИЋ: Они су стуб демократије за унутрашња питања. Што се тиче вани, то је геополитички хегемон који води колонијалну политику најсуровијег типа која је изазвала ратове у којима су погинули милиони људи. Значи они нису свијет подијелили на људе који су демократе и нису демократе, него који су њихови поданици и који то нису. Ту политику разумијем, али не разумијем нас јер ми нећемо живјети у Америци. Неће ни Бошњаци. И сутра ће они живјети поред Срба. И једино ће им Срби бити прве комшије. Неће то бити Американци.  

ГЛАС: По ступању на дужност предсједника Народне скупштине рекли сте да републички парламент неће бити простор за ријалити. Коментари након посљедње сједнице Скупштине су били управо то да је Скупштина претворена у ријалити. Шта је довољно од тога?

СТЕВАНДИЋ: Скупштина није ријалити, али имамо ријалити посланике који стално праве инциденте. Они који су покушали да од Скупштине направе ријалити заправо су представили свој ријалити живот и своју ријалити политику. Не можемо спријечити, односно да имамо ријалити посланике и ријалити наступе. Нећу ни убудуће дозвољавати да Скупштина буде ријалити. Ако хоће неко да буде ријалити посланик, снима клипове, прави инциденте то је његова приватна ствар, док не крши пословник. Кад крши пословник, то сигурно неће радити у сали.

Преговарачки статус

ГЛАС: БиХ је добила статус преговарача о питању приступања Европској унији. Колико сва ова дешавања могу да поколебају тај пут?

СТЕВАНДИЋ: То америчка амбасада константно ради. Да смо приступили Европској унији и ове санкције које имамо од стране њих не би сада биле могуће. Према томе, ако вам не дају да уђете у Европску унију они остављају себи могућност да вам уводе санкције и да тако спроводе своју политику. Томе брзо долази крај. Односи у свијету се мијењају. Већ сада постоје, да кажемо, кинеске платне картице, односно неке платне картице без имена и презимена. Тако да је то потпуно сулуда идеја да ви људима у њиховој земљи онемогућите да купују лијекове, плаћају ствари тако што узмете њихов матични број у њиховој земљи. То је потпуни нацизам.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.