Ненад Кецмановић за “Глас Српске”: На сцени је покушај лоботомије над Србима

Сматра ово политиколог и професор емеритус Ненад Кецмановић.

- Реис-ул-улема Хусеин Кавазовић послије хиперполитизованог реиса емеритуса Церића био је дочекан као човјек вјере, али је убрзо посустао. На упозорење њемачке тајне службе БНД да је БиХ постала “сигурна кућа” исламских терориста Бакир Изетбеговић их је прогласио “хипицима”, а Кавазовић “параџематлијама”. А онда су их као врућ кромпир један другом пребацивали у надлежност, да би их обојица оставили на миру све док се није заборавило. Нису положили тест панисламизма, али док служе Американцима немају проблема. Поготово данас када је на дневном реду Русија и када им добро дође све што кажу против “малих Руса” - каже у интервју за “Глас Српске” Кецмановић.

ГЛАС: У посљедње вријеме свједоци смо све чешћих и безобзирнијих покушаја појединих припадника бошњачког народа да оцрне лик и дјело Светог Саве. Шта се крије иза ових напада, шта је крајњи циљ ове србофобије, која иде чак дотле да се СПЦ прогласи секташком организацијом?

КЕЦМАНОВИЋ: СПЦ је свесрпска црква чији се легалан утицај не зауставља на границама нових држава на тлу бивше Југославије. Бошњачки политичари протестују због “мијешања” Србије у Српској и БиХ, али не могу то да кажу и за патријарха СПЦ. Могу да питају откуд Александар Вучић у Бањалуци, али не могу да питају откуд патријарх Порфирије у бањалучкој Саборној цркви или на прослави рођендана Српске. А Срби, и ако нису вјерујући, доживљавају СПЦ као своју националну цркву и дубоко су јој одани. Све анкете показују да у поређењу са владом, парламентом, војском, полицијом, она ужива највеће повјерење народа. Свети Сава је православни светац и секуларни просветитељ па је симбол те нераскидиве везе. И зато им се нашао на мети. Литије које су срушиле власт у Црној Гори изазвале су панику и ван Монтенегра, јер су показале да је СПЦ на свој начин јача и од Мила Ђукановића, и од антисрпског црногорства, чланства у НАТО-у... Сјетите се панике, жалости и гњева у Сарајеву након пада Ђукановићеве владе, као да се догађа на Башчаршији, не у Подгорици.

ГЛАС: Да ли све ово можемо посматрати и у свјетлу све отворенијих напада на Србе, како у БиХ тако и региону. Прво су туристима из Србије пробушене гуме у Сарајеву, онда су и нападнута српска дјеца на фудбалском турниру у овом граду уз повике: “Убиј Србина”.

КЕЦМАНОВИЋ: Није пука случајност што се у исто вријеме суочавамо са сличним нападима на српску дјецу и на Косову. И једни и други само на локалу асистирају дипломатским притисцима колективног запада на Србију и Српску. Желе да створе атмосферу погрома на Србе, што би требало да изазове страх код српског народа на обје обале Дрине те Вучића и Додика натјерају на попуштање - да признају сецесију Косова, да прихвате ревизију Дејтонског споразума, да уведу санкције Русији. У најширем геополитичком контексту колективни Запад жури да прије окончања руске специјалне операције у Украјини заокружи што већу интересну зону, а Срби се, иако у окружењу чланица НАТО-а, томе грчевито опиру. Не ради се само о српској русофилији, словенству, православљу, традицији, него о томе што су нам се они својом неоколонијалном политиком попели на врх главе. Срећом не само нама него великој већини свијета у Латинској Америци, Африци, Азији. До јуче лојални вазали подижу главе чим су осјетили пад америчке моћи. Показаће се да и Бошњацима срце куца у Стамболу, Багдаду, Џеди, а не у Лондону.

ГЛАС: Како гледате на одсуство осуде свих ових немилих догађаја од стране бошњачке елите, али и чланова Међурелигијског вијећа у БиХ? Митрополит Хризостом је упозорио да ово ћутање у ствари значи одобравање?

КЕЦМАНОВИЋ: Међурелигијско вијеће се уклопило у шему политичких односа у БиХ. Одсуство осуде код једних, ћутање код других своди се на исто. А митрополитово задржавање у таквом друштву значило би макар и невољко пристајање. То Међурелигијско вијеће ме иначе подсјећа на бројне комисије за истину и помирење, које су цвјетале послије рата, а ниједна није дошла ни до истине, ни до катарзе, ни до помирења, и све су нестале. Треба имати у виду да је Алија Изетбеговић у склопу пројекта реисламизације вјерски запуштених босанских муслимана, о којима се говорило као најсекуларнијим у свијету, предузео исламизацију партије, војске, полиције. Прво што је урадио било је симбиоза СДА-ИЗ. То је и данас тако. ИЗ има највећи утицај на исход избора, а СДА је и на минулим изборима појединачно добила највише гласова. Уосталом, џума петком у подне је и политичка трибина.

ГЛАС: Да ли се све ово може посматрати и у оквиру све чешћих атака на српску културну баштину, који се своде и на покушаје присвајања Чајничког и Мирослављевог јеванђеља за некакво босанско насљеђе?

КЕЦМАНОВИЋ: Па то је све дио исте приче. И Шиптари својатају сву српску средњовјековну културну баштину на КиМ, јер се налази на територији замишљене државе Косово. Као да су Пећка патријаршија, цркве и манастири по Србији грађени на шиптарској земљи и припадају њиховој култури. Или, као да Мирослављево и Чајничко јеванђеље припадају недјељивој баштини сва три народа у БиХ, као да је трећина преписивана у манастиру, трећина у самостану, трећина у дервишкој текији. Наручилац Мирослављевог јеванђеља био Немањин брат и хумски кнез Мирослав, ожењен сестром Кулина бана, док у Босни још није било муслимана, а јеванђеље је осликао дијак Григорије, а не Хусо или Хасо. Е сад не треба да се изненадимо ако бошњачка наука утврди да је Мирослав Хумску кнежевину добио у мираз од Кулина бана женидбом за његову сестру. А пошто је Хум дијелом био у Херцеговини онда је јеванђеље њихово насљеђе из времена када се још нису “потурчили”. Таква правила да културно благо припада држави на чијој територији се затекне измислили су француски и британски колонизатори да би у париским и лондонским музејима легализовали покрадене споменике египатске и грчке античке културе.

ГЛАС: Шта се на овај начин жели постићи?

КЕЦМАНОВИЋ: У ширем контексту то је и начин да се народима у колонијама одузме свијест о властитој прошлости и понос који инспирише да се врати заборављена величина и слава. У нашем случају, данас, конкретно, то је атак на духовни идентитет српског народа и представља најкомплекснији израз меке моћи и дио је хибридног рата. Замислите да на индивидуалном плану човјеку лоботомијом одузмете памћење. Након тога му можете рећи да је било ко и било шта, од имена и презимена па надаље. Исто је и на колективном нивоу. Када нам кажу: “Заборавите прошлост и окрените се будућности”, то је то.

Бумеранг ефекат

ГЛАС: Колико су посљедњи напади опасни, поготово јер су актери углавном млади људи?

КЕЦМАНОВИЋ: Лоше је што поједини вјерски службеници и политичари манипулишу младим људима, али то има и бумеранг ефекат. Они хоће јединствену Босну, а на тај начин само све више узајамно удаљавају народе, ентитете и кантоне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.