Нема захтјева за нови кредит: Власт држи ММФ на чекању
БАЊАЛУКА - Иако се о новом аранжману БиХ са Међународним монетарним фондом (ММФ) прича више од годину дана, домаће власти још нису доставиле званичан захтјев за отпочињање преговора о том питању са међународном финансијском институцијом.
Резидентни представник ММФ-а у БиХ Андреас Тудик рекао је да је ММФ у потпуности ангажован у БиХ те да је у сталном дијалогу са представницима власти.
- Уколико власти затраже програм, ми смо спремни започети преговоре. Мисија ММФ је и на недавним састанцима пренијела властима увјерења у погледу спремности за отпочињање преговора. Преговори се покрећу званичним захтјевом који би требало да упуте власти. Такав документ још није достављен - рекао је “Гласу” Тудик.
Нагласио је да су обавезе БиХ према ММФ-у на дан 6. децембар износиле око 732,2 милиона марака.
- БиХ редовно сервисира свој дуг према ММФ-у - поручио је Тудик.
Власти у Српској су у више наврата у посљедњих годину дана поновиле да су опредијељене за нови аранжман са ММФ-ом, али да неће пристати ни на каква условљавања о том питању.
Тако је премијер Српске Радован Вишковић и на посљедњем састанку са Мисијом ММФ-а поновио да је Српска опредијељена за нови аранжман са ММФ-ом, али без условљавања политичким мјерама и уз поштовање ставова свих страна.
Такође, представници ММФ-а су се састали и са челницима Владе ФБиХ, које је предводио премијер Нермин Никшић, и на том састанку наглашена је спремност за пружање техничке помоћи те наставак разговора с циљем помоћи у превазилажењу економских изазова. Тада је фокус стављен и на најављене фискалне реформе, у које се укључује сет фискалних закона, те повећање минималне плате и онлјан фискализацију.
Јавни дуг БиХ на крају прошле године износио је скоро 14 милијарди КМ, а од тога се 9,8 милијарди односи на спољни, а 3,2 милијарде марака на унутрашњи дуг. Укупни јавни дуг порастао је за 151,2 милиона КМ или 1,18 одсто у односу на крај 2021. године, с тим да је спољни повећан за 64,6 милиона, а унутрашњи за 86,54 милиона марака. У укупном стању јавне задужености ФБиХ учествује са 50,16 одсто, Република Српска са 48,86 процената, институције БиХ 0,61 одсто, а Брчко дистрикт са 0,37 процената.
Предложене мјере
ММФ је у најновијем извјештају за БиХ затражио од власти да ограниче раст плата у јавном сектору, избјегну ванредна повећања пензија, али и да укину ограничења о питању каматних стопа.
- Ако се инфлаторни притисци појачају, власти треба да размотре поништавање одлука о повећању плата у јавном сектору из 2022. и ове године - поручили су из ММФ-а.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
