Недељко Чубриловић за “Глас Српске”: Парламент смо учинили фактором одлучивања

Ведрана Кулага Симић
Недељко Чубриловић за “Глас Српске”: Парламент смо учинили фактором одлучивања

Република Српска је на свој дневни ред ставила и отворила бројна питања од којих не треба нити смије одустати јер не жели ништа сем оног што јој и припада. Идемо у сусрет веома изазовним временима и на пољу политике, али и економије те свакодневног живота, али вјерујем да ћемо се изборити с тим најбоље што будемо могли.

Поручује то у интервјуу за “Глас Српске” Недељко Чубриловић, који ће, након осам година у фотељи предсједника Народне скупштине Републике Српске, најпознатији републички чекић наредне седмице препустити насљеднику. У протекла два скупштинска мандата било је, каже, доста тешких изазова са којима су се борили онако како су у датом тренутку умјели, а и данас сматра да су одговорили најбоље што су могли - и када је ријеч о сталним темама те о пандемији која је дала својеврстан печат десетом сазиву парламента.

Иако никада, како каже, није мислио ни да ће бити посланик, задесило га је да два мандата, у деветом и десетом сазиву Народне скупштине, буде њен предсједник. За то вријеме је одржано 113 редовних и посебних сједница, а на питање да ли има неку поруку за будућег предсједника и посланике каже да све стане у једну изреку - паметне не треба, а будале је узалуд савјетовати.

Протеклих осам година, с друге стране, описује као веома динамичне.

- Било је пуно обавеза, али мислим да се за ова два мандата може рећи да су били успјешни и да смо, као Скупштина, одговорили изазову времена у којем смо били. Ниједна сједница није отказана, а иза нас није остало необрађених тема -0 рекао је Чубриловић.

ГЛАС: Које бисте изазове издвојили као најтеже?

ЧУБРИЛОВИЋ: У деветом сазиву суочили смо се са великим изазовом након одлуке Уставног суда БиХ о укидању Дана Републике, али смо успјели да нађемо адекватан законски одговор. Народна скупштина је формирала Тим за одбрану празника и расписала референдум на којем су грађани Српске рекли своје, а посланици донијели нови Закон о Дану Републике. Скупштина је и, први пут у историји, у мандату десетог сазива усвојила Одлуку о проглашењу ванредног стања усљед пандемије вируса корона. Није било лако ни доносити такве одлуке, ни одговарати у то вријеме. Вјерујем да смо ипак и кроз то прошли више успјешно, него неуспјешно. Осим тога, с обзиром на политичке прилике, одржан је велики број посебних сједница на којима смо у име грађана донијели закључке и декларације које изражавају политичку вољу и став Српске. Усвојени су закључци у вези са информацијом о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Српске, о примјени Дејтона и раду високог представника, односно неуставним наметнутим законима те пренесеним надлежностима. Бавили смо се и суштинским, идентитетским питањима. Усвојен је Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма и сет закона о повећању плата у здравству, образовању, култури, правосуђу и полицији.

ГЛАС: Доста је полемисано управо о спровођењу закључака парламента, а посебан акценат је стављан на оне лани из децембра о враћању надлежности у области одбране, индиректних пореза. Раније, када смо разговарали истакли сте да је Скупштина у овом мандату отворила пут за њихово враћање те да је чињеница да то више није табу тема. Шта то значи за Српску?

ЧУБРИЛОВИЋ: Поновићу. То више није табу тема. Ни за Народну скупштину јер је процес отворен и тако га треба посматрати - као процес. Надлежности нису одређене, једном одлуком пренесене на ниво БиХ, него је то трајало годинама. Вјерујем да ће и процес враћања надлежности, с обзиром на сву његову компликованост потрајати годинама, али је важно да је Република Српска створила услове да се о томе размишља и да се не мири са постојећим стањем. Стога вјерујем да ће се и наредни сазив бавити овим питањима и остати на истом путу. Није згорег поновити зашто Српска тражи враћање надлежности. Многе се нису показале ефикаснијим и због тога све треба другачије посматрати, а најбоље је онако како је Дејтон и прописао.

ГЛАС: Од републичких представника се чује да Српска не тражи ништа изван Устава, али партнери у ФБиХ, махом из реда бошњачког народа, то не виде на тај начин. Како то премостити и приближити такве ставове?

ЧУБРИЛОВИЋ: БиХ је заиста сложена и компликована држава. Ријетко која и у свијету има нама сличан систем. Овдје нам ништа друго не преостаје сем дијалога, дијалога и само дијалога да би могли приближити ставове о неким питањима. Да ли ће се и до којег степена доћи, показаће вријеме, али од тог дијалога не смијемо одустати. То што неки други народи виде ситуацију на неки други начин је и разумљиво. Можда онај најбројнији жели нешто више што друга два не могу да прихвате, али без обзира на све разлике, морамо да тежимо истом циљу - функционалности и чувању онога што је донијело мир, а све остало мора да буде предмет разговора и договора унутар три народа.

ГЛАС: Ријеч “дијалог” је једна од најчешће изговараних. Имајући у виду постизборни однос политичких снага у БиХ, да ли су шансе за отварање тог дијалога веће или исте? Има ли оптимизма?

ЧУБРИЛОВИЋ: Рећи ћу да морамо бити оптимисти, а не бих могао да кажем да су нешто бољи услови. Без обзира на околности, од дијалога се не смије одустати.

ГЛАС: Републички парламент је дефинисан и као чувар надлежности и интереса Српске, а својеврсни печат одлазећем сазиву дале су посебне сједнице на захтјев српског члана Предсједништва БиХ. Да ли ће бити настављена та пракса?

ЧУБРИЛОВИЋ: Неке од тих посебних сједница су биле посебно оправдане. Народна скупштина је постала видљивија и фактор одлучивања и на нивоу БиХ, а то је оно што јој и Устав даје. Створени су услови да Република Српска одлучује о најважнијим питањима кад је ријеч о БиХ у неким међународним односима, али о њеном унутрашњем уређењу. Тај институт, који има српски члан Предсједништва, не треба посматрати као нешто изван или другачије од других обавеза Скупштине. Њена видљивост и њен уставни положај само је потврђен овим посебним сједницама.

ГЛАС: Значи ли то да би српски члан Предсједништва требало да тражи став Скупштине и када постоји и најмања сумња да нешто можда није у интересу Српске?

ЧУБРИЛОВИЋ: Не на сваку тему, али не треба бјежати од тога да када год буде сматрао да треба да консултује Скупштину и да она треба да заузме став о неком питању.

 

Образовање и инфлација

ГЛАС: Треба ли више тематских сједница, посебно сад у вријеме растуће инфлације? Помињали сте и да образовање захтијева посебну пажњу.

ЧУБРИЛОВИЋ: Ресори у Влади Српске морају више да се баве тим и другим питањима. Образовање смо, на примјер, свели на најнижи ниво и потребна нам је озбиљна анализа и добра рјешења.

ГЛАС: Како је власт, до сада, одговорила на инфлацију?

ЧУБРИЛОВИЋ: Сама чињеница да Република извршава обавезе говори да је урађен добар посао.

 

ГЛАС: Без обзира на то ако нема сигурну двотрећинску подршку у републичком парламенту?

ЧУБРИЛОВИЋ: Наравно, јер када нема те потребне подршке, значи да НСРС подржава да тај неки други став који није штетан по Српску.

ГЛАС: За вријеме Вашег мандата је сазвана и сједница на коју су били позвани и лидери СДА Бакир Изетбеговић и ХДЗ-а БиХ Драган Човић да се обрате Народној скупштини? Треба ли то поновити?

ЧУБРИЛОВИЋ: То ће бити ствар одлуке будућег руководства Народне скупштине, али такви дијалози су нам потребни. Није то било први пут. Раније се овдје обраћао Сулејман Тихић, када је био члан Предсједништва БиХ и лидер СДА. Добро је да се чују мишљења па макар била потпуно опречна од онога што Народна скупштина очекује да чује. Боље да се њихов став чује управо у републичком парламенту, него да се тумачи преко медија или на неки начин.

ГЛАС: Осим посебних сједница, одржано је десетине редовних. Имали смо прилику да видимо на шта сте и указивали, да су посланици често наметали теме које нису биле у вези са дневним редом. Може ли се на то утицати кроз скупштинска акта, Пословник или је све ствар личног односа према НСРС?

ЧУБРИЛОВИЋ: Има свега помало, али има и кућног одгоја. Посланици имају право да, у оквиру свог времена, постављају различите теме, а кроз шта желе да промовишу свој политички рад и однос према онима који су их подржали да буду ту гдје јесу. Међутим, то не треба злоупотребљавати. То раде они који не читају материјале, а желе да се чују. Тада, без обзира на тему на дневном реду, имају свој циљ и једино они знају због чега то раде тада и на тај начин. Све је то, ипак, саставни дио парламентаризма. Демократија је процес, али те демократске промјене споро прихватамо. Парламент је најбоље огледало друштва.

ГЛАС: Колико, према ономе што сте видјели за осам година посланици читају скупштинске материјале?

ЧУБРИЛОВИЋ: Ријетки су посланици који читају материјале, а још рјеђи они који разумију теме. Посланик који дискутује о свакој теми само говори да он не зна ниједну, али жели да говори, да га виде и чују. Мислим да када не би било јавних, директних преноса сједница, да би тога много мање било.

ГЛАС: Да ли сте задовољни важећим Пословником НСРС? Треба ли шта мијењати?

ЧУБРИЛОВИЋ: Од претходног је много бољи. Даје широка овлашћења, као и могућност за држање реда од стране предсједавајућег, али и овај Пословник треба дограђивати у смислу прецизирања неких ситуација које могу да се наметну.

ГЛАС: Које бисте издвојили?

ЧУБРИЛОВИЋ: Требало би прецизирати ставке које се односе на изрицање дисциплинских мјера како предсједавајући не би био доведен у ситуацију да је у дилеми да треба или не треба да то и уради.

ГЛАС: Нови сазив парламента ће ускоро бити конституисан, али је још актуелни усвојио кључне републичке документе за наредну годину. Да ли је то био исправан потез?

ЧУБРИЛОВИЋ: То је био одговоран потез оних који су припремали буџет и оних који су размишљали да би се ситуација могла закомпликовати, посебно због понашања Централне изборне комисије БиХ послије избора. Добро је, за све грађане, да су на вријеме усвојени буџет и економска политика за 2023, а будући сазив има довољно времена да то коригује кроз ребаланс ако буде требало. Вјерујем да ће због инфлације то морати, можда већ и крајем првог квартала наредне године.

ГЛАС: Поменули сте Централну изборну комисију и њихово дјеловање након избора, а које је “оживјело” причу да Српска треба самостално да спроводи изборе за предсједника Републике и народне посланике. Шта кажете на то?

ЧУБРИЛОВИЋ: О надлежностима, тумачење треба дати струка. Имали смо и унутар нашег блока контрадикторне ставове, али Изборни закон мијењати треба. Прије свега, у овом изборном процесу смо могли да уочимо одређене аномалије на биралиштима, а ни ЦИК није најспремније дочекао ове изборе.

Мислим да ће бити свима лакше када будемо имали боља изборна правила.

ГЛАС: Гдје настављате политичку каријеру?

ЧУБРИЛОВИЋ: Видјећемо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана