Не заборавити хиљаду жртава за слободу које је дала Бијељина
Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић рекао је да је Бијељина традиционално обиљежила Дан одбране града и истакао да је овај град дао 1.000 жртава за слободу, за Републику Српску, што никада не смије бити заборављено.
Остојић је навео да је у току протеклог рата на подручју Бијељине формирано 18 ратних јединица које су биле у саставу Источно-босанског корпуса.
"Министарство унутрашњих послова и ове јединице, њихови представници, дали су огроман допринос за Републику Српску, Бијељина је дала 1.000 жртава, најбољих својих синова за слободу, за Српску, што никада не смијемо заборавити", рекао је Остојић новинарима у Бијељини, гдје су данас обиљежене 32 године од одбране града од напада паравојних муслиманских формација.
Он је истакао да је 31. март, Дан одбране града Бијељина, један од важнијих догађаја из протеклог рата за цијелу Републику Српску.
"Те несретне године прошлог вијеке пети пут у том истом вијеку донијеле су вихор рата на подручје на којем је вијековима живио српски народ, почела је разградња заједничке државе у којој смо заједно живјели готово 50 година", рекао је Остојић и нагласио да је и тада све рађено на штету српског народа.
Он је подсјетио да су се ратна дешавања са подручја Словеније, Хрватске приближавала и стизала на територију БиХ.
"Још 1991. године српски народ је, увидјевши да ће, вјероватно почети сецесија БиХ од СРЈ, након што је формирана Скупштина српског народа у новембру 1991. године, већ 9. јануара донијели декларацију о проглашењу Републике Српске, а у фебруару и Устав", навео је Остојић.
Он је подсјетио и на убиство српског свата 1. марта на Башчаршији, те 26. март у Сијековцу када су регуларне јединице Војске Хрватске прешле Саву.
"Заједно са муслиманско-хрватским паравојним формацијама убијено је девет српских цивила у Сијековцу, тачније направљен је масакр, запаљена српска црква и велики број српских кућа", рекао је Остојић и навео да је већ тада почео егзодус српског народа се регије Посавине.
Према његовим ријечима, поучени тим искуством, као и оним шта се Србима на овом простору догађало, у Другом и у Првом свјетском рату, неминовно је било да се регија Бијељине, Семберије и Мајевице задржи у оквиру Републике Српске.
"То је било исправан потез који је пресудно утицао на ток Одбрамбено-отаџбинског рата. Град Бијељина био је стратешко мјесто, спој са Србијом без које српски народ, једноставно, није могао да опстане. Бијељина је представљала жилу-куцавицу, омогућила је цјеловитост Републике Српске, односно повезаност њеног источног и западног дијела. Уједно, то је био и спој са Србијом", рекао је Остојић.
Он је истакао да је Бијељина у току Одбрамбено-отаџбинског рата већ 1992. године пружила уточиште Србима изгнаним са својих огњишта, првенствено из Посавине, након "Тузланске колоне" и Србима из Тузле, а 1995. године великом броју Срба из Западне Крајине и Сарајевско-романијске регије.
"Данас се сјећамо, евоцирамо успомене на те дане, његујемо културу сјећања коју преносимо на млађе генерације како бисмо сачували Републику Српску, слободу, мир, да нам се овако нешто никад више не понови", нагласио је Остојић.
Дан одбране града у протеклом рату данас су на тргу обиљежили борци, полиција, припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, бројни грађани полагањем цвијећа и вијенаца на споменик погинулима у Одбрамебено-отаџбинском рату.
По обичају, борци су након обиљежавања 31. марта на Тргу, обишли и Спомен-собу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
