НАТО враћа свијет у доба хладног рата
БАЊАЛУКА - Висина одбрамбених трошкова НАТО-а достигла је готово ниво као онај из хладног рата, а судећи према најавама званичника овог војног савеза, издвајања ће бити још већа у наредном периоду.
Може се ово закључити из ријечи генералног секретара НАТО пакта Јенса Столтенберга са састанка одржаног у Стокхолму, са којег је поручио како му је драго што је у посљедњих 10 година, од руске анексије Крима и првог уласка Русије у Донбас 2014. године, НАТО спровео највеће повећање одбрамбеног буџета од хладног рата.
- Девет узастопних година повећавамо издвајања за одбрану. То је добар потез, позитиван тренд, да након година резања буџета за одбрану сви савезници од 2014. почну да повећавају потрошњу. Они су укупно додали 450 милијарди додатних долара за одбрану, укључујући раст од 8,3 одсто у реалном износу - констатовао је Столтенберг.
Истакао је и како је на посљедњем састанку одржаном у Виљнусу договорено да земље чланице убудуће издвајају најмање два одсто бруто домаћег производа годишње за трошкове НАТО-а те истакао да су 2014. само три савезника трошила два одсто БДП-а на одбрану, а током ове године 11 држава ће достићи, или премашити, овај зацртани циљ.
- Многи савезници су значајно исцрпили своје залихе како би подржали Украјину. НАТО зато мора хитно да нешто уради о том питању, а једна од опција је да обезбиједе капацитете за брзу производњу и куповину војне опреме - поручио је он.
Нагласио је и важност сарадње са приватним сектором на иновацијама, рекавши да је НАТО-у потребна индустрија док се креће кроз свијет обликован новим разорним технологијама.
Крајњи стратешки планови, како је рекао Столтенберг, поред отклањања “руске пријетње” и даљег финансирања Украјине, обухватају и просторе око Атлантика и европског Арктика, балтички регион и централну Европу, али и Средоземно и Црно море. Када је у питању Украјина, НАТО је већ потписао оквирне уговоре за 2,53 милијарде долара “за кључну муницију”.
Обраћајући се на овом форуму, Столтенберг је рекао и да мора постојати витална веза између НАТО-а, савезника и војне индустрије, али и да “иако неки имају погрешну идеју да је одбрамбена индустрија неетична - нема ничег неетичког у оном што НАТО ради”, мислећи при томе на куповину и слање оружја. Указао је и како је НАТО повећао потражњу за оружјем те да би стога и војно-индустријски комплекс то требало да има у виду - да не користи тренутну ситуацију, повећану тражњу, и повећава цијене.
Према ријечима експерта за безбједност Божидара Форце, ништа од наведеног га не изненађује, јер се ради само о наставку спољне политике коју САД спроводе преко НАТО-а. Како каже, Америка је преко овог војног савеза остварила један од зацртаних стратешких циљева - Њемачка под контролу, Русија ван Европе, САД у Европу.
- Обећали су да се ни за центиметар неће проширити ка Русији, а ево их на граници Русије у дужини која се мери хиљадама километара. Тампон зона између Русије и НАТО-а у Европи више не постоји, остала је само Украјина. Сада остаје да се утврди постигнуто те припреми за нека нова жаришта која ће сигурно букнути. Нови страхови који се праве, само се користе како би НАТО опстао и додатно се наоружао, а Америка остала највећа војна сила у новом свету који се ствара - каже Форца за “Глас Српске”.
Сматра и да ново лудило у вези са куповином огромних количина наоружања иде у прилог војно-индустријском комплексу. Довољно је, како каже, погледати ко су највећи произвођачи и продавци смрти и све ће бити јасно. То су, прије свега, америчке и британске компаније. Наравно, има ту и Нијемаца и Швеђана.
Данајци
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг требало би 19. новембра да стигне у службену посјету БиХ. Разлози нису саопштени. У претходним медијским иступима он је изјављивао да БиХ, заједно с Грузијом и Молдавијом, спада у земље које заслужују “посебну пажњу”.
- Очигледно им се све више жури. Желе “обележити” и БиХ, која је једина, поред Србије, остала у залеђини. И то планирају да заврше прије краја рата у Украјини. Ту мислим и на Косово. Није нимало случајно што је за Ескобаровог шефа постављен Џејмс О'Брајен, амерички дипломата који је учествовао у Дејтону и Рамбујеу. Међународни споразуми су за њих мртво слово на папиру. Међународно право важи колико светске силе дозволе - каже Форца.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
