НАТО пироман у униформи ватрогасца

Вељко Зељковић
НАТО пироман у униформи ватрогасца

БАЊАЛУКА - НАТО ништа корисно није урадио у посљедњих десетак година. Никакав позитиван резултат нису направили, нешто ријешили или спријечили. Напротив. Успјели су Европу претворити у велико буре барута. Због тога им је, а након све очигледнијег неуспјеха планова везаних за Русију, потребан некакав успјех, који би им послужио да оправдају сврху свог постојања.

Каже ово за “Глас Српске” војни експерт Сретен Егерић,  пензионисани пуковник Војске Србије, коментаришући све чешће драматичне иступе, поруке и упозорења званичника НАТО савеза, ничим конкретним изазваних, да простори западног Балкана наводно представљају велики безбједносни ризик. Након десет година “столовања” Јенса Столтенберга, НАТО је почетком октобра ове године добио новог генералног секретара Марка Рутеа. Након преузимања нове функције фокус је, очекивано, ставио на Украјину. Међутим, није му требало много времена да се дотакне и западног Балкана, поручујући да је ситуација у овом дијелу Европе “забрињавајућа”, а посебно је истакао два подручја - БиХ и Косово и Метохију. Он је овом приликом упозорио на дјеловања Русије на западном Балкану, упозоривши да ова земља поткопава безбједност и демократију у региону.

Према ријечима Егерића, НАТО се опет понаша попут пиромана стварајући атмосферу, односно алиби да се у неком тренутку појави као ватрогасац који ће подметнуту ватру угасити.

- Тако је својевремено радио и контроверзни Хенри Кисинџер, али и разни генерални секретари овог војног савеза, а међу њима је очигледно и Руте, дугогодишњи премијер Холандије. Он је само наставио са реториком свог претходника Јенса Столтенберга како би се овај војни савез у неком тренутку могао појавити као наводни спасилац - каже Егерић.

Сматра да им је БиХ погодна за тако нешто с обзиром на свој положај, статус, уређење, али и тензије које трају још од деведесетих година прошлог вијека.

- Иако је прошло тридесетак година од грађанског рата, подјеле унутар три народа у БиХ и данас су више него присутне и видљиве. Зато се и овакви ликови играју са нама, стварајући алибије за евентуални улазак НАТО-а, односно америчке коњице. И то је поента читаве ове приче, објашњење зашто Руте и њему слични, ничим изазвани, враћају БиХ, али и КиМ у фокус геополитичких дешавања. Нажалост, поједини политичари са ових наших балканских простора пристају да буду део те једне игре, чинећи све да политичку ситуацију учине што ровитијом, индиректно поручујући да ратови у њиховим главама нису завршени. Због тога и постоји опасност да се уз малу помоћ са стране опет све разбукта. Ватрогасци су увек спремни - поручио је Егерић.         

Политички аналитичар Александар Павић сматра да су овакве и сличне изјаве по старом обичају НАТО-а лицемјерне - ето, они се брину због сецесионизма у БиХ, али су при томе архитекте сецесионизма у Србији, на Косову и Метохији. 

Каже и да су ове поруке, прије свега, мотивисане чињеницом да су Србија и БиХ једине двије преостале балканске државе које још нису дио овог војног савеза.

Како каже, НАТО је забринут за своју позицију на Балкану, зато што се њихов свијет руши, од Украјине до Блиског истока. Појашњава да они нису забринути због милиона људи које су унесрећили на западном Балкану, већ за сопствену судбину. Указује и да је НАТО поредак могуће одржати само силом, што су они и чинили док је војна моћ Алијансе била неприкосновена.

- Нас би требало да забрине то што они исказују забринутост, јер је то предигра неке акције којом подривају стабилност у региону. Они више немају конструктиван, већ само деструктиван капацитет. То би требало да нас забрине - поручио је Павић.

Циљеви Алијансе

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је и да би државе чланице требало да размотре повећање издатака за одбрану, јер тренутни циљ од два одсто БДП-а није компатибилан са потребама и циљевима Алијансе. Он је овом приликом похвалио Летонију због њене одлуке да повећа потрошњу на одбрану на три одсто свог БДП-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана