Насерови злочинци покопани у Поточарима као жртве
БРAТУНAЦ - Зарад истине и одговорности према жртвама представници домаћих и међународних институција које се баве ратним злочинима морају дати одговор на питање како је ратни командант Сребренице Насер Орић у књизи коју је објавио прије 1995. године под насловом "Сребреница свједочи и оптужује" писао "о геноциду над Бошњацима".
Казала је то предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић.
- Чињеница је да на насловној страници те књиге, у којој Насер Орић описује догађаје од априла 1992. до септембра 1994. године стоји термин "геноцид над Бошњацима у источној Босни (средњем Подрињу)". Како је Орић овај термин могао да употријеби у књизи објављеној прије јула 1995. године или је он једини био добро обавијештен шта ће се десити у Сребреници и како ће се то квалификовати - каже Филиповићева.
Она позива све институције и организације да се што хитније позабаве списком од 1.333 "погинулих грађана у току рата према евиденцији Комисије за праћење ратних страдања", који је Орић објавио у тој књизи.
- Они морају да анализирају тај списак и кажу како је могуће да у Меморијалном центру у Поточарима буду сахрањени Бошњаци који су погинули у нападима на српска села на територији Сребренице и Братунца. Ко је одговоран што су посмртни остаци војника Aрмије РБиХ погинулих 1992. и 1993. године покопани у Меморијалном центру Поточари, који је спомен-обиљежје и мезарје за жртве из јула 1995. године - истиче Филиповићева.
Као примјер наводи име Рагиба (Мујо) Aлића рођеног 1962. године у власеничком селу Маћеси, гдје је и погинуо 1993. године, а у Меморијалном центру сахрањен 11. јула 2005. године, када и Суљо (Демир) Суљагић, који је погинуо 24. децембра 1992. године у Вољавици код Братунца.
- Насер Орић је командовао нападима на српска села у околини Сребренице и као ратни командант водио је евиденцију о људским губицима у својим редовима. Тако се на списку погинулих у његовој књизи "Сребреница свједочи и оптужује" налазе имена Бошњака који су погинули 12. јула 1992. године у нападу на село Залазје, 14. децембра 1992. у нападу на Бјеловац, 5. октобра 1992. у нападу на Факовиће, 7. јануара 1993. у нападу на Кравицу, 16. јануара 1993. у нападу на Скелане. Већина са тог Орићевог списка сахрањена је у Поточарима, као жртве злочина - тврди Филиповићева.
Истиче да су тако у Меморијалном центру Поточари покопани Орићеви војници погинули у нападима на српска села Реџо Турковић из Врсиња, који је погинуо у нападу на Кравицу 7. јануара 1993. године, Јусо Сиручић из Вољавице код Братунца, који је погинуо 16. јануара 1993. године у нападу на Скелане, Елвир Aлић из Брезовице, који је погинуо у нападу на Лозничку Ријеку код Братунца у којем је убијено 109 мјештана српске националности.
- Како је могуће да они буду жртве "геноцида" покопане у Меморијалном центру? Како је Орић могао да зна да ће се и шта догодити у Сребреници прије јула 1995? Не можемо говорити о будућности, уважавању и разумијевању без одговора и на та питања - истиче Филиповићева.
Књига
- Са душманима се мора дефинитивно и за свагда рашчистити. Узмимо себи за задатак да смо ми ти који морамо једном за свагда рашчистити те ствари и очистити их од својих авлија, да би будућа покољења живјела у рахатлуку и миру.
- Знам да смо ми Бошњаци мерхаметли, сентиментални и осјетљиви људи. Оставимо то за боља времена, а сада је у питању очување муслиманског идентитета, муслиманске бити, муслиманског поноса и људског достојанства.
Два су цитата из књиге Насера Орића "Сребреница свједочи и оптужује", коју је објавила Народна и универзитетска библиотека Љубљана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
