Народна скупштина расправља о буџету и програму економских реформи

Приједлог програма економских реформи обухвата 21 реформску мјеру на којима ће се базирати основне активности Владе Републике Српске у наредне двије године, а пројектоване стопе привредног раста у Српској у периоду 2023–2025. година износе 3,1, 3,4 и 3,2 одсто респективно.

Оквир буџета износи 5,383 милијарди КМ, што представља увећање од 873 милиона КМ у односу на други ребаланс буџета за 2022. годину.

На усвојеном дневном реду су и Приједлог закона о извршењу буџета Републике Српске за 2023. годину по хитном поступку, приједлог одлуке о дугорочном задуживању Републике Српске за 2023. годину и приједлог одлуке о краткорочном задуживању Републике Српске емисијом трезорских записа за 2023. годину.

Биће разматран и приједлог одлуке о износу гаранција које може издати Република Српска у 2023. години.

Колегијум је раније, на захтјев Владе Републике Српске, у складу са одредбама скупштинског Пословника, предсједнику Владе Републике Српске Радовану Вишковићу и министру финансија Зори Видовић одобрио дуже вријеме за излагање о Програму економских реформи и о буџету, и то по 30 минута, с обзиром на то да се ради о обимним и веома значајним документима.

Предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић је рекао да ће народни посланици гласати о Приједлогу буџета Републике Српске за 2023. годину и Приједлогу закона о извршењу буџета Републике Српске за 2023. годину одмах по завршетку расправе о овим актима.

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је у Народној скупштини да су повећање запослености, унапређење пословног окружења и повећање ефикасности јавног сектора идентификовани као главни изазови јачања конкурентности и дугорочног и инклузивног раста.

Вишковић је истакао да су наведени изазови послужили као основ код формулисања приједлога кључних реформских мјера у Приједлогу програма економских реформи Републике Српске за период 2023–2025. године, који је пред посланицима по хитном поступку.

Навео је да су стабилизација епидемиолошке ситуације у 2021. години, те опоравак токова робе и услуга, као и потрошње на глобалном нивоу и у окружењу, утицали на опоравак извозне тражње.

-Осим тога, на тржишту рада Републике Српске забиљежен је раст запослених лица и плата, што је омогућило раст домаће тражње. Остварен је раст индустријске производње. Све то резултирало је растом економске активности Републике Српске - рекао је Вишковић, представљајући наведени документ.

Вишковић је рекао да је, према процјени Републичког завода за статистику Републике Српске стопам раст БДП-а Републике Српске у 2021. години износио 6,9 одсто.

Он је рекао да је, према подацима Завода, реални БДП Републике Српске у прва два квартала 2022. године имао позитивну стопу раста и у просјеку за пола године износи 4,5 одсто.

Вишковић је навео да је у оквиру одговора Владе Републике Српске на кризу проузроковану пандемијом вируса корина, пружена помоћ свим погођеним секторима како би се ублажиле негативне економске посљедице.

Он је рекао да је у 2020. и 2021. години Влада Републике Српске предузела низ мјера с циљем помоћи здравственом сектору и привредним субјектима и предузетницима, да што успјешније превазиђу посљедице изазване глобалном пандемијом кроз очување радних мјеста, исплату плата, односно одржања ликвидности оних чија је привредна активност била смањена.

Вишковић је рекао да је због наставка кризе у Украјини и инфлаторних притисака Влада Српске више пута повећавала плате јавном сектору те исплаћивала једнократне помоћи одређеним категоријама грађана.

Прецизирао је да су Приједлогом програма економских реформи Републике Српске за период 2023–2025. године предвиђене мјере које обухватају смањење сиве зоне у приказивању промета помоћу имплементације новог система фискалних каса, оптимизацију пореског и непореског оптерећења, те јачање подршке предузетништву Републике Српске.

Предвиђено је и унапређење безбједног амбијента за пословање и оптимизација административних процедура на републичком нивоу.
-Предложена су нова рјешења с циљем потпуне имплементације новог система фискализације у Републици Српској, а који ће сузити и елиминисати простор за спровођење активности у сивој зони које се односе на приказивање промета - рекао је Вишковић.

Рекао је да је документом предвиђено и утврђивање фискалних ризика и финансијски надзор над пословањем јавних предузећа.

Вишковић је рекао да су у области пољопривреде, индустрије и услуга предвиђене мјере унапређења конкурентности пољопривреде, шумарства и водопривреде и подршка прерађивачкој индустрији.

-У буџету за 2023. годину за пољопривреду се издваја 180 милиона КМ - рекао је Вишковић и додао да је нова мјера и подршка за незапослене родитеље четворо и више дјеце у износу од 750 КМ.

У Приједлогу програма економских реформи Републике Српске за период 2023–2025. године наводи се да ће смањење учешћа издатака за текућу потрошњу јавној управи бити реализовано кроз успостављање регистра запослених код корисника буџетских средстава, те кроз измјену организације јавне управе и повећање ефикасности њеног рада.

Нагласио је а ће се просјечна плата у наредном периоду након опорезивања кретати у распону од 1.208 КМ у 2023. до 1.312 КМ у 2025. години.

Он је подсјетио да се упркос негативним ефектима пандемије, позитиван тренд раста плата у Републици Српској наставио и у 2021. години.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.