Напредак реформе јавне управе мјерљив пужевим корацима
САРАЈЕВО - Иако су у реформу јавне управе у БиХ већ уложени милиони марака, напредак стално измиче или иде пужевим корацима због, како тврде упућени, политичких и техничких проблема, а најновији пресјек стања показује да боље дане чека више од 80 одсто раније зацртаних задатака.
Реформа јавне управе јесте један од кључних приоритета процеса приступања, а јавна управа способна за усвајање и спровођење правне стечевине ЕУ један од најважнијих предуслова за чланство у Унији. БиХ ту реформу спроводи од 2006, али уз бројне и озбиљне изазове док грађани, с друге стране, ишчекују ефикаснији систем.
То је наглашено и у посљедњем извјештају о имплементацији Акционог плана Стратешког оквира за реформу јавне управе од 2018. до 2027, с акцентом на оно што је урађено, а шта не током посљедње двије године. Анализа показује да већина активности још није спроведена у дјело, односно спроведено је тек 14 одсто планираних послова.
Највећи напредак остварен је у области управљања јавним финансијама, гдје је проценат испуњености 100 одсто, али ту су планиране двије активности - усвајање стратешких докумената на свим нивоима и израда стратегије на нивоу БиХ. Солидан напредак је, према оцјени из Канцеларије координатора, остварен у области државна служба и управљање људским потенцијалима, а најмањи у областима одговорности и пружања услуга.
- Посматрано по нивоима власти, институције БиХ укупно требају спровести 136 активности из плана, али је у потпуности спроведено 19. Оба ентитета задужена су за 134 активности. Република Српска има незнатно бољи учинак од ФБиХ - наведено је у извјештају.
Промјене, према оцјенама, неће бити могуће или ће ићи сувише споро, ако институције на свим нивоима не обезбиједе довољне капацитете за рад на пројектима и не покажу спремност да прихвате и примјењују нова знања. - Окретање новим технологијама, подстицање иновативности и спремност да се управа прилагођава растућим друштвеним промјенама захтјевима корисника те усвајање културе која ће на прво мјесто ставити грађанина, а не службеника остају императиви који траже чврсту политичку вољу и спремност учесника у процесу на промјене - закључено је у документу уз нагласак да би требало одблокирати 10,5 милиона КМ који леже на рачуну Фонда за реформу јавне управе.
Координатор Канцеларије за реформу јавне управе у БиХ Драган Ћузулан истакао је за "Глас" да су видљиве ствари на којима треба више радити, али и да је, као и за друге реформе и за ову потребан новац и политичка подршка.
- Домаће владе немају довољно средстава за реформе. Све захтијевају много новца и зато је паметно да се боримо за ИПА средства подршке које има ЕУ за земље које имају статус кандидата, а који је добила и БиХ. Очекујемо од нове власти више разумијевања и да схвате да процес захтијева промјене у политичком понашању, односно далеко већу подршку реформама - рекао је Ћузулан.
Акценат је на дигитализацији што би грађанима највише значило, а подсјећа и да је јавна управа у надлежности свих нивоа власти у БиХ, због чега сви треба више да се потруде како би циљеви били испуњени.
- Фонд је блокиран седам година, средства стоје, а нису расположива. Влада Српске првобитно је имала захтјев да се тај фонд ребрендира, односно да се распореде средства по ентитетима, а у међувремену су одустали од тога, али то су средства донатора и они диктирају услове тако да фонд стоји - рекао је Ђузулан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
