Највећи злочин над српским цивилима у протеклом отаџбинском рату
СРЕБРЕНИЦА - Током Одбрамбено-отаџбинског рата у региону Подриња муслиманске снаге извеле су низ мучких напада на незаштићена српска насеља, остављајући иза себе пустош и смрт, а на овом подручју извршен је највећи злочин над цивилним српским становништвом.
Само на подручју Сребренице, Зворника, Скелана, Милића, Братунца, Власенице и Осмака у току протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата страдало је 2.652 лица српске националности, док је на ширем подручју Средњег Подриња и Бирча укупно страдало око 3.500 Срба, а 5.400 породица остало је без покретне и непокретне имовине. Од почетка маја 1992. до средине јануара 1993. године муслиманске снаге извеле су више од 60 напада на српска села и насеља.
У том периоду, само на подручју Сребренице нападнуто 16 српских села и насеља у којима је убијено више од 400 српских цивила, а у нападу на 20 српских села општине Братунац убијено је најмање 460 Срба.
На Петровдан 1992. године муслиманске снаге, под командом Насера Орића, упале су у више српских села пљачкајући и палећи све што су стигле.
У српским селима Залазје, Биљача, Сасе и Загони убили су и измасакрирали 69 српских цивила. У мјесту Кравица код Братунца, на православни Божић, 7. јануара 1993. године, у рану зору у село су упале јаке муслиманске снаге и починиле масакр над мјештанима. Тада је убијено 54 лица српске националности, међу којима је било жена, дјеце и стараца.
Рањено је 80 људи, а седам мушкараца је заробљено и након тортуре и мучења сви су убијени. Зликовци су њихове одсјечене главе возилима вукле по улицама Сребренице, а тијела им никада нису пронађена нити су достојно сахрањена. Српска имовина је опљачкана, а село Кравица је спаљено.
Тог тужног Божића запаљено је свих 688 српских кућа и више од 2.000 помоћних објеката, као и 27 друштвених објеката у и око Кравица.
Око 1.000 мјештана се успјело извући према Дрини носећи са собом велики број дјеце и рањеника. У зору 16. јануара 1993. године муслиманске снаге, поново под командом Насера Орића, извршиле су напад на подручје Скелана и том приликом убиле 57 Срба, раниле њих 165, а заробиле 30, који су одведени у логор у Сребреницу.
Српско становништво је, тражећи спас, бјежало према мосту који спаја Скелане са Бајином Баштом у Србији. Велики број је рањен и убијен на мосту или у његовој близини када су покушавали да препливају Дрину.
Најмлађе жртве били су четворогодишњи Александар и његов дванаестогодишњи брат Радисав Димитријевић, који су убијени снајперским хицима у покушају да пређу мост и нађу спас у Србији.
Од 30 заробљених Срба половина није преживјела тортуру у бошњачком затвору и логору у Сребреници.
Сва српска села око Скелана, више од 20, муслимани су током рата разорили и попалили, као и четири православне цркве. Српска села на подручју Власенице, Милића, Зворника и Калесије, такође, су била контуинирано изложена нападима и злочинима.
Насеље Каменица у општини Зворник претрпјело је више напада током 1992. и 1993. године.
У једном од тих напада на Глођанском брду заробљена су 52 борца Војске Републике Српске. Приликом ослобођења Каменице у фебруару 1993. године пронађене су масовне гробнице са тијелима заробљених војника.
На свим тијелима уочени су трагови мучења, док су на мјестима страдања пронађени ланци, ексери и остала средства која су припадници муслиманских формација користили за мучење и злостављање заробљеника.
За злочине над Србима Хашки трибунал је 2006. године осудио Насера Орића на двије године затвора да би у жалбеном поступку првостепена пресуда била преиначена, а Орић ослобођен.
Насер Орић је ослобођен оптужби и пред судом БиХ за ратне злочине, тако да за злочине над српским народом Подриња још нико није осуђен.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
