Највећи православни храм у БиХ изградила слога српског народа

Вукадиновић је поновио да је данашње освећење храма велики историјски догађај, не само за Фочу и регију, већ и за Републику Српску.

- Почаствован сам доласком, прије свега, Његове светости патријарха српског Порфирија, затим што је кум храма човјек који је највише уложио у грађевину и помогао, а то је наш предсједник Милорад Додик и наше институције. Само на овај начин сложно, можемо и у будућности да се надамо опстанку и останку на овим просторима - истакао је Вукадиновић.

Идејни пројекат Храма Светог Саве у Фочи направио је протомајстор Пеђа Ристић из Београда, који је сличне цркве, са централном куполом и два велика звоника, пројектовао и у Подгорици и Бару.

Земљиште и крст освештао је митрополит дабробосански Николај 11. маја 1998. године, а градња је почела 2. септембра 2006. године. На Покров Пресвете Богородице, 14. октобра, те године освештани су темељи.

Кум темеља храма био је тадашњи начелник општине и предсједник Одбора за изградњу Здравко Крсмановић, који је имао велику улогу у доношењу одлуке да се осам година након што је освештано земљиште крене у изградњу изузетно захтјевне и скупоцјене грађевине.

Прилозима вјерника, уз велику помоћ привредника, организација, установа и институција, те средствима из општинског и републичког буџета, градња је напредовала, па су у октобру 2009. освештана и постављена звона.

Бетонирањем централне куполе, храм је покривен 2012. године, када су освештени и постављени крстови на двије мање и централну куполу.

Кум централног крста био је предсједник Републике Српске Милорад Додик, а кумови два мања крста Миливоје Вилотић и Миленко Малиш.

Наредне 2013. године почела су редовна богослужења у Светосавском храму.

Иконостас је постављен 2019, а годину потом и подно гријање са мермерним мозаиком.

Плато испред Храма поплочан је 2022. године. Тада је урађена литијска стаза око храма, са новим травњаком и плато са великим полукружним степеништем. Гранитним плочама прекривено је 800 метара квадратих.

Изнад централних врата храма урађена је икона у мозаику, попрсје Светог Саве, дјело мозаичара Милана Пилиповића из Бачке Паланке.

Највећи православни храм у БиХ прошле године добио је величанствен и на овим просторима јединствен полијелеј - велики црквени лустер са 135 сијалица, чија је висина два и по метра, а маса већа од 1.000 килограма.

Полијелеј са хромосом (Богородичиним колом), пречника 6,3 метара, израдила је фирма "Анастасиос" из Солуна.

Храм Светог Саве, чија површина надмашује 1.500 метара квадратних, сматра се највећим православним храмом у Републици Српској и БиХ. Дужина храма је 50 метара, ширина 30, а висина више од 30 метара.

Храм Светог Саве карактеристичан је и по томе што је велика припрата, површине 250 метара квадратних, физички одвојена преградним зидом од брода цркве, а са бродом је везују троја врата.

Припрату краси 29 лукова - крстастих сводова на 18 стубова, а на спрату изнад припрате налази се велика сала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.