Надлежни у БиХ ћуте: Депортовани мигранти опасни по безбједност

Директор Службе за послове са странцима БиХ Жарко Лакета наводи да је тренутно у мигрантским центрима у БиХ смјештено око 1.300 миграната. 

- Највише их је у Сарајеву и то скоро 900. Затим слиједи Унско-сански кантон, гдје  се налази око 370 лица. Ови бројеви показују да је лица афроазијског поријекла у домаћим камповима више у односу на годину раније  - казао је “Гласу” Лакета.

Наводи да је само ове године евидентиран улазак око 11.000 миграната у БиХ, што је повећање за око 20 одсто у односу на прошлу годину. 

- И даље су држављани Сирије, Авганистана те Марока најбројнији међу мигрантима који стижу у БиХ - казао је Лакета.

Служба за заједничке послове, наводи он, је у овој години већ из БиХ удаљила 269 миграната, што је за чак 40 одсто више у односу на претходну годину.

- Страни држављани враћени су у земље поријекла на основу потписаних споразума о реадмисији. Ова пракса показује и да су доласци лица из тих држава у које их враћамо у благом паду. То нам потврђују и ова искуства са Пакистаном са којим имамо потписан споразум о реадмисији. Статистика показује да су раније држављани те земље улазили у БиХ у већем обиму, а у 2023, али и овој биљежимо значајан пад без обзира на то што су они у том неком самом врху ових миграција - наводи Лакета.

Наглашава и да је за неке од миграната који су удаљени из БиХ утврђено да представљају безбједносну опасност.

- Та лица која представљају опасност стављају под надзор у миграционим центрима и на основу даљих активности потврђујемо њихов идентитет заједно са амбасадама земаља из којих долазе. Након свих тих активности они се на крају удаљавају из земље и враћају у земље поријекла - поручио је Лакета.

Раније руте којима су мигранти стизали у БиХ, наглашава Лакета, су и даље активне и оне воде из Србије и Црне Горе. 

- Међутим, ранија рута из правца Зворника, Братунца и Бијељине преоријентисана је на улазак миграната из правца Чајнича, Фоче и Вишеграда. Имамо у посљедње вријеме свакако повећање броја миграната из Црне Горе, односно на граници са Чајничем. Њихове руте којима стижу зависе искључиво од предузетих акција држава у региону па се самим тим мигранти помјерају и усмјеравају на друге правце - поручио је Лакета. 

Осврнуо се и на изграђену притворску јединицу за мигранте у кампу Липа у Бихаћу.

- Тај објекат је завршен, али још није у функцији. За његово отварање потребно је ускладити законске процедуре да би он могао бити у потпуности оперативан. Проблем је и што није ријешен имовинско-правни статус јер је ту раније био предвиђен неки други објекат. Све то би у наредном периоду требало да буде ријешено - закључио је Лакета.

Донације 

Жарко Лакета навео је и да је тешко утврдити колико БиХ укупно добија новца од донатора за смјештај и боравак миграната у земљи. 

- Служба за заједничке послове нам није доставила тај податак. Ми добијамо одређене донације у виду обука и материјално-техничких средстава за рад, као што су  возила и ИТ опрема. Такође, Међународна организација за миграције (ИОМ) нам помаже у смислу управљања миграционим центрима - казао је Лакета. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.