Набавке и уговори о дјелу извор корупције
Сарајево - Јавне набавке су најакутнији проблем институција БиХ и неопходно га је системски рјешавати и мијењати досадашњи начин рада, али и истражити одговорност руководилаца, упозорили су чланови Комисије за финансије и буџет Дома народа Парламента БиХ.
Комисија би сутра требало да разматра ревизорске извјештаје институција које су за рад у прошлој години добиле мишљење са резервом и са резервом уз скретање пажње, а ријеч је о министарствима иностраних послова, одбране и комуникација и транспорта, Агенцији за идентификационе документе, евиденцију и размјену података, Управи за индиректно опорезивање и Државној регулаторној агенцији за радијацијску и нуклеарну безбједност. Пропусти у вези са јавним набавкама и уговорима о дјелу заједнички су за све ове институције, а ти аранжмани означени су у стручној јавности и као главни извор корупције и непотизма.
Предсједавајућа Комисије за финансије и буџет Љиља Зовко сматра да су јавне набавке један од највећих проблема институција БиХ и да су неопходне корјените промјене.
- Ревизори детектују проблеме и на институцијама је да их исправе. Имам утисак да се на том пољу недовољно ради иако постоје позитивни помаци. Нема потребе да ревизори сваке године контролишу институције које су добиле позитивно мишљење, док за оне које годинама биљеже пропусте мора бити пронађен начин да буду санкционисане и да одговарају и они који су проузроковали и одговорни за пропусте. Сваки приватник би био пресрећан да му ревизија детектује проблеме и он би сигурно онога ко их прави склонио са тог радног мјеста јер не ради добро. Са институцијама то није случај, већ из године у годину понављају пропусте - истакла је Зовко.
Наглашава да се јавни новац не може користити као да је ничији.
- Залажем се за доношење закона о парламентарном надзору.
Не може се толерисати да неко годинама ради на одређеним пословима и да институција у којој ради нема могућности да га помјери са тог посла иако је направио пропусте. Сматрам да би се морала извршити провјера знања неких људи, сертификација и да из године у годину немамо ситуацију да се биљеже силни пропусти у институцијама које троше више од половине буџетског новца - рекла је Зовко.
Члан Комисије за буџет и финансије Драгутин Родић наглашава да је крајње вријеме за предузимање мјера.
- Критичне тачке су јавне набавке и уговори о привременим и повременим пословима. То су ствари које се могу исправити. Комисија ће након разматрања извјештаја и саслушања челника институција ићи ка Дому народа са препорукама да буду усвојене мјере за отклањање недостатака. Вјероватно ћемо послије посјетити те институције и контролисати да видимо да ли је ишта урађено - рекао је Родић.
Додао је да је од 2002. године, од када постоји Канцеларија за ревизију институција БиХ, био огроман број негативних извјештаја, а да се сада та бројка свела на шест институција са мишљењем са резервом.
- Треба фокус ставити на ревизију учинка како би се видјело да ли институције раде на основу препорука ревизора и да ли администрација која броји више од 22.000 запослених довољно ефикасно ради за новац који троши - истакао је Родић.
Институције које су добиле мишљење са резервом уз скретање пажње и мишљење с резервом велики су корисници који троше 53 одсто новца из буџета, а лани су потрошиле 470 милиона КМ. Ревизори су за прошлу годину издали 530 препорука, што је 15 одсто више него годину раније.
Без драстичних мјера
На питање да ли ће Комисија предложити неке драстичније мјере, као што је кресање буџета институцијама које годинама не праве помаке када је ријеч о ревизорским упозорењима и налазима, Драгутин Родић је казао да не вјерује да ће бити таквих приједлога.
- Раније је било таквих иницијатива, али оне нису никада добијале подршку - истакао је Родић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
