На путу ка ЕУ са странцима за управљачем

Европски пут, као кључни спољнополитички циљ БиХ, отворен је званично 2008. године потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, али је ступио на снагу годинама касније, а ни послије тога многе ствари нису “легле” јер никад у потпуности није профункционисао чак ни надлежни одбор за сарадњу са европским институцијама.

Ипак, Европска комисија је у мају 2019. дала позитивно мишљење о захтјеву БиХ за добијање статуса кандидата за чланство, а у документу је пописано 14 приоритета, односно услова које надлежни треба да спроведу у дјело да би га добили. На тој листи су прописи који се тичу јавних набавки, сукоба интереса, правосуђа, а посебно је појединима у БиХ за око запала обавеза да се види статус троје страних судија у Уставном суду БиХ, уз раније тврдње да земља не може у ЕУ док у њој постоји ОХР, односно високи представник.

Од тада до данас мало шта се промијенило у БиХ када је у питању испуњавање тих услова, али јесте у погледу европских званичника.

Европска комисија је измијенила методологију за будућа проширења, а оних првобитних 14 приоритета је донекле преиначено у осам ставки, уз обавезу да и остали задаци буду ријешени у скорије вријеме да би БиХ стекла статус, односно била ближе и отварању преговарачког процеса. Ситуација се, даље, у корист БиХ и напретка на европском путу окренула првенствено због руско-украјинског сукоба због којег су и Украјина и Молдавија готово преко ноћи добиле статус кандидата иако нису биле у озбиљнијој игри за то. То је погурало и БиХ ближе кандидатском статусу који би требало званично да данас буде потврђен, односно одобрен.

Поједини аналитичари су још у октобру, послије првих назнака да ће се ствари одвијати на тај начин, истицали да је ријеч о “условном” кандидатском статусу јер домаће власти нису направиле видљивије помаке те да тек предстоје тешки изазови, због чега нико нема одговор на питања колико би БиХ могла бити “заробљена” у том статусу.

Кључни датуми

• јул 2008. - Потписан Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП)
• јун 2015. - ССП ступио на снагу
• фебруар 2016. - БиХ поднијела захтјев за чланство
• мај 2019.- ЕК објавила мишљење о захтјеву за чланство
• јун 2022.- Европски савјет потврдио спремност за додјелу статуса кандидата
• 12. октобар 2022.- ЕК препоручила кандидатски статус

Став о давању кандидатског статуса јуче је поновио предсједник Републике Српске Милорад Додик.

- Нисам нешто одушевљен, посебно јер су сви погазили оно што су раније говорили о кандидатском статусу, а то је да ће се, када се дође до тога, овдје међународна управа завршити, а они је ојачавају - поручио је Додик.

Подсјетио је да годинама свједочи великим обећањима са Запада која се на крају не десе те да и даље задржавају “лажног високог представника у БиХ” и судије у Уставном суду БиХ.

- Какав је то кандидат којим моделирају странци у извршним властима? Поздрављам, нисам против, али не очекујем ништа - рекао је Додик који је и раније говорио да је махом истицано да кандидатски статус значи крај мандата високог представника и страних судија у Уставном суду БиХ.

У Мишљењу Европске комисије је, између осталог, наведено да би преговори за приступање БиХ требало да буду отворени када она постигне потребан степен усклађености с критеријумима за чланство у ЕУ, а посебно са онима којима се захтијева стабилност институција које нарочито гарантују демократију и владавину права.

Снежана Новаковић Бурсаћ, која је била дио Одбора за стабилизацију и придруживање између Парламента БиХ и Европског парламента, каже да је јасно, а посебно онима који су били спремни да то и признају након пријема Бугарске и Румуније, те епилога са Украјином, да је ријеч више о политичким моментима, него “сувом” испуњавању услова.

- Због нас самих морамо тежити да распетљамо неке политичке и правне ситуације, међу којима су поједине и убројане у те фамозне приоритете, и да преговарамо у мјери која нам буде доступна. Добро је што је покренут процес, али је преочигледно да је и даље нејасан, те да ће пуно зависити од политике - истакла је Новаковић Бурсаћ.

Постојање ОХР-а, тврди, директно подрива један од стубова ЕУ.

- Он се зове демократија, а пракса Уставног суда БиХ, у виду пресуда које су супротне Уставу, подрива други стуб Уније, односно владавину права - закључила је. 

Статус кандидата за чланство представља значајан политички сигнал за државу у смислу да је ЕУ види као своју чланицу и да је показала значајну спремност и опредјељење за испуњавање критеријума за чланство. Стицање статуса шаље поруку инвеститорима, кредиторима, туристима и другима да је остварен одређени ниво политичке, економске и правне стабилности те је могуће рачунати на посредне конкретне ефекте као што су повећање директних страних инвестиција, већи кредитни рејтинг, повећан број туриста, више иновација и истраживања, бољи имиџ у свијету.

Професор међународних односа Милош Шолаја сматра да ће позиција БиХ од данас бити за нијансу повољнија, али се у суштини ништа неће промијенити.

- БиХ ће и даље задржати све обавезе и условљавања као и до сада како би достигла стандарде Уније. Нико ту неће никога поштедјети. Ово је резултат више чињенице да је ЕУ примила Украјину и Молдавију за кандидате преко ноћи из неких својих политичких разлога и није могла да отеже са земљама које се дуго припремају за то - рекао је Шолаја за “Глас”. 

Додаје да су услови у суштини исти, али уз тактичку промјену реторике.

- Све што се тражи морамо да урадимо и заиста не могу ни да замислим како би једна земља са страним управљачем могла постати чланица ЕУ. То ни у машти не могу да замислим - закључио је Шолаја.

Статус кандидата имају и Албанија, Сјеверна Македонија, Црна Гора, Србија и Турска, која не напредује још од 1999. године. Посљедње проширење било је 2013. године, када је Хрватска постала пуноправан члан ЕУ.

Процедура

Статус државе кандидата један је од корака државе у процесу приступања у ЕУ и претходи отварању преговора о приступању. Према досадашњој пракси, статус се може додијелити држави када је остварила одређени напредак у испуњавању критеријума за чланство, али недовољан за отварање преговора о приступању. Преговори крећу када се чланице ЕУ на састанку Европског савјета једногласно усагласе о почетку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.