Музеј жртава геноцида: Суљагић у „извињењу“ фалсификовао догађаје из Другог свјетског рата

ГС
Музеј жртава геноцида: Суљагић у „извињењу“ фалсификовао догађаје из Другог свјетског рата

БЕОГРАД - Музеј жртава геноцида из Београда изразио је забринутост због низа тврдњи директора Меморијалног центра у Поточарима Емира Суљагића, саопштених током конференциије посвећене култури сјећања одржане 10. јула ове године у Сребреници, а којима је, како кажу, „покушао да изврши кривотворење и злоупотребу Холокауста и геноцида, догађаја који су на најтрагичнији и најдраматичнији начин обиљежили раздобље Другог светског рата“.

-Упућујући речи извињења Јеврејима због злочина које је над припадницима тог народа током Другог светског рата починила злогласна 13. СС оружана брдска ,,Ханџар'' дивизија, Суљагић је очито потпуно свесно, а не из незнања, сметнуо са ума детерминишуће историјске чињенице.  Суљагићу је, без икакве сумње, потпуно јасно то да жртве те нацистичке јединице, упамћене по монструозности, бруталности и масовности почињених злочина, чију су већину припадника чинили управо босанско-херцеговачки муслимани, нису искључиво били Јевреји, већ у знатно већем обиму и броју Срби – истичу у Музеју.

Додају да је оно што је додатно забрињавајуће јесте покушај Суљагића да амнестира НДХ за почињени Холокауст.

-Другим речима, добро је познато да је наведена 13. СС оружана брдска ,,Ханџар'' дивизија успостављена током пролећа 1943. године, односно у периоду када је Холокауст над босанско-херцеговачким Јеврејима већ увелико био извршен и то управо од стране његових сународника и Хрвата који су почев од априла 1941. године пригрлили усташку идеологију и отпочели спиралу злочина до тада незабележених на овим просторима. Да покушај кривотворења прошлости који је демонстрирао Суљагић буде још гори, припадници 13. СС оружане брдске ,,Ханџар'' дивизије били су, убрзо по њеном формирању у пролеће 1943. године, упућени на обуку на подручје окупиране Француске и Пољске одакле су враћени тек годину дана касније - напомињу.

Уколико, пак, додају у Музеју, имамо у виду чињеницу да је најбројнија јеврејска заједница у БиХтоком Другог свјетског рата, она у Сарајеву, која је у том периоду бројала нешто више од 8.300 припадника, безмало у цјелости била ликвидирана 1941. и 1942. године управо у хрватским логорима смрти у Јасеновцу и Ђакову, као и да је већ почетком 1942. године хрватски министар унутрашњих послова Андрија Артуковић славодобитно саопштио да је ,,јеврејско'' питање ријешено,“ остаје осећај запрепашћености због бламантног и недоличног покушаја обмањивања јавности за којим је, под плаштом наводног извињења, посегао Суљагић“.

-Да читав овај случај буде још опаснији, већ је добро познато то да Суљагић овакве и њима сличне тврдње није по први пут саопштио тек 10. јула ове године у Сребреници, већ да је то чинио и раније због чега је бивао изложен отвореним критикама и осудама у делу међународне, а посебно немачке јавности. Међутим, директор Меморијалног центра у Поточарима се није зауставио искључиво на неколиким покушајима очигледног и нескривеног кривотворења прошлости, већ се у недоличном напору да успостави било какву везу између Холокауста и злочина почињеног у Сребреници и околини у јулу 1995. године усудио да устврди како су његови сународници, страдали на том подручју пре 28 година, доживели трагичну судбину управо због своје ,,боје коже'', као што је то био случај и са Јеврејима током Холокауста – наглашавају у Музеју.

Додају да ова тврдња Суљагића, запрепашћујућа у свој својој нетачности, указује на спремност појединаца који обављају одговорне дужности да посегну за расним теоријама које имплицирају расну различитост европских Јевреја у периоду Другог свјетског рата у односу на преостало становништво Старог континента, односно савремених Бошњака у односу на Србе и Хрвате.

-Наиме, директор Меморијалног центра у Поточарима је том тврдњом покушао да транспонује нацистичке расне постулате у знатно доцније и историјским контекстом потпуно специфично раздобље ратова за југословенско наслеђе. Другим речима Суљагић се осмелио да покуша да успостави макар и симболички, уколико не и стварни, историјски, знак једнакости између Холокауста и злочина у Сребреници почињеног пола века након окончања Другог светског рата – упорорава Музеј у саопштењу.

Изражавајући забринутост због ставова Суљагића, како наводе увијених у форму наводног извињења, који су у потпуној супротности са историјским чињеницама, Музеј жртава геноцида указује на сву опасност оваквих ненаучних и античињеничних тврдњи чија афирмација у раздобљу које је пред нама може да изазове нове подјеле и нестабилност, као и да мобилише на нову мржњу и насиље над недужнима.

-Исказујући истински пијетет у односу на све недужне жртве Другог светског рата, као и ратова за југословенско наслеђе, Музеј позива све појединце, организације, институције и органе власти, да се суздрже од покушаја кривотворења прошлости, а посебно Холокауста и геноцида почињеног над припадницима српског народа током Другог светског рата – истакли су у Музеју жртава геноцида.

Суљагић је 10. јуна упутио „извињење због злочина Ханџар дивизије током Другог свјетског рата“.

- Прије осамдесет година један дио мојих сународника ставио се у службу њемачке нацистичке идеологије и наудио вама, вашем народу, вашим очевима и мајкама, дједовима и бакама. Ја вам се због тога извињавам и надам се да ћете у вашим срцима наћи мјеста за опрост - казао је Суљагић.

Поручио је да то „чини на мјесту које представља гравитациони центар свих наших страдања у двадесетом вијеку из два разлога".

-Прво, зато што желим да покажем да ниједна историја није елегантна: свака је грбава и кривудава, али немамо избора него је прихватити. Друго, зато што вам се обраћам у име потомака, дјеце и унука генерације Бошњака која је убијана са идентичним или сличним мотивом деведесетих због којих су ваши преци убијани четредесетих година прошлог вијека: због коже с којом су се родили - нагласио је.

Додао је да може „слободно рећи да су четрдесете године двадесетог вијека за Бошњаке биле подједнако смртоносне или смртоносније од деведесетих година“.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана