Муриса Марић, за „Глас Српске“: Уцјене пекара немају економско упориште

Истакла је то у интервјуу за “Глас Српске” извршна директорица приједорског Удружења за заштиту потрошача “Дон” Муриса Марић, наводећи да најновија дешавања и раст цијена хљеба и производа од тијеста прелази све границе.

- Истина је да је формирање цијена слободно, да је на нама потрошачима хоћемо ли куповати хљеб или џак брашна па га сами мијесити. У нашем избору пекари виде правдање јер нас наводно нико не тјера да купимо векну хљеба, али нико нас не тјера ни да купимо дјеци књиге, обућу, одјећу, да поправимо зубе. Ако ћемо тако размишљати и посматрати ствари онда нам ништа не треба и ништа не морамо. Остало је само да нам поруче да не требамо ни јести - рекла је Марићева.

ГЛАС: Пекари су Влади РС поручили да оснује своју пекару и тако ријеши питање јефтиног снабдијевања грађана основном животном намирницом. Како то коментаришете?

МАРИЋ: Прича пекара је сулуда, као и пријетње које непрестано износе. Немају ниједан реалан основ за ова поскупљења. Цијене жита, брашна, уља, горива па и струје се нису мијењале и већ неко вријеме су стабилне. Потрошачи не знају ни шта плаћају ни како се формира цијена хљеба. Не знају ни колико од једног килограма брашна настане хљебова с обзиром на грамаже које имамо на тржишту. Једна кифла кошта пола марке, а нико да каже колико се кифли може направити од килограма брашна и колика је ту зарада пекара. Ми чак не знамо ни колико би коштао хљеб од килограм, што је апсурд. Плус што грађани не знају ни на који је то хљеб маржа ограничена, тај артикл нигдје није видљиво означен. Кад уђете у маркет гдје је гомила различитих врста и величина хљеба, зар купац да гата који би могао бити с нижом маржом па ако није, да пријави инспекцији. Стручни људи детаљно би требало да се позабаве овом проблематиком и утврде све што се дешава.

ГЛАС: Колико заиста раст најниже плате може бити разлог за поскупљење или је то само добар алиби?

МАРИЋ: Јавна је тајна да се минималац у великом броју случајева исплаћује на банку, а остатак плате у коверту. И кад је већ тако, нереално је да се говори да је узрок поскупљења раст плата, до којег практично није ни дошло. Плус, у многим пекарама потрошачи не добијају фискални рачун. Зна ли се уопште колики је дневни промет пекара? Вјерујем да не. Када се све те нерегуларности узму у обзир, било каква прича о поскупљењу из њихове нужде је нереална. Сами себи доводе инспекцију која и треба да их строго контролише за све што раде. 

ГЛАС: Очекујете ли да нова уредба коју припрема Влада РС и најављене оштре контроле утичу на смањење поскупљења?

МАРИЋ: Контроле су морале бити одавно спроведене, а текст уредбе док не видим не могу ни коментарисати. Треба много мјера предузети да би се стање на тржишту довело у ред. Прича о маржама више не може функционисати на овај начин, јер их дижу у недоглед. Инфлација никада неће пасти кад цијене стално расту. Доскора су Хрвати долазили код нас да купују намирнице јер смо били повољнији, а данас ми идемо у Хрватску у набавку. Било би добро да коначно видимо и кога то инспекција кажњава. Међу грађанима влада велико неповјерење јер јавност никад није видјела имена и презимена кажњених. Те листе морају бити јавне. Вјерујем да би то дало боље резултате јер би грађани сами кажњавали трговце и пекаре који крше прописе и богате се преко њихових леђа. Поготово ако би сви медији објавили те листе. То би вратило повјерење људима, видјело би се да нешто сви заједно радимо.

Комуналне услуге

ГЛАС: Многа комунална предузећа у Српској најавила су поскупљење услуга због раста најниже плате? Да ли је то оправдано?

МАРИЋ: Боље је питање колико ће шака људи која редовно измирује обавезе моћи више да поднесе та поскупљења. Шта је са дужницима, ко се бави питањем како ће од њих наплатити дуговања и како ће ти људи наставити плаћати по вишим цијенама кад нису платежно способни ни по нижим. Једино ако је план да дужници остану неплатише, а кола да се сломе преко неколицине грађана која редовно измирује рачуне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.