Мржња не заобилази ни српске жртве

Каже ово за “Глас Српске” вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске Виктор Нуждић, коментаришући хистеричне реакције директора Меморијалног центра у Поточарима Емира Суљагића, али и појединих бошњачких невладиних организација, након што су представници Делегације Европске уније у БиХ посјетили гробље у Братунцу и положили вијенце.

Према Нуждићевим ријечима, неки у ФБиХ ни скоро тридесет година након завршетка рата не могу да прихвате чињеницу да је рат трајао од 1992. до 1995. године и да су у њему страдали сви. Не могу да прихвате ни да су Срби велики страдалници, да је у Сарајеву почео рат убиством старог свата и расписивањем нелегалног референдума те да је први масовни злочин почињен над невиним Србима у Сијековцу.

- Због тога нимало не чуди ни изјава некадашњег предсједника скупштине РБиХ, Мире Лазовића, која је нажалост премало медијски пропраћена, а у којој је рекао да су Казани били “мала грешкица”. Да ли је мала грешкица убиство неколико десетина људи који су страдали у највећим мукама, који су претходно психички, сексуално и физички мучени, а затим им је одрубљивана глава. Њихова тијела су на крају бачена у јаму. И као да то није довољно, након тога је организован гротескни судски процес да би се жртве поново понизиле - истакао је Нуждић.

ЖРТВА ЈЕ ЖРТВА

Он се запитао да ли ово значи да улазимо у нову еру, гдје ће ексклузивно право којим жртвама се смије одати почаст имати појединци и бошњачке политичке елите?

- Да ли ово значи да ћемо морати питати Суљагића и сличне да запалимо свијећу и споменемо дјецу - Слободана Стојановића, браћу Димитријевић, браћу Голубовић, малу Данку Тановић и брата и сестру Вишњић, силоване српкиње, логоре, “Силос” који је распуштен тек након завршетка рата, Челебић, Дретељ, логоре у Посавини, закланог Благоја Ђураша и све друге мученике и страдалнике, а онда и Паг, Јадовно, Брод на Дрини, Шушњаре, Гаравице, Пребиловце, Јасеновац и Градину. И на крају да ли су у Поточарима укопани само цивили или и тамо има и војника страдалих и прије јула 1995. године - истакао је ово Нуждић.

Навео је да је само у Подрињу, а у периоду од маја 1992. до фебруара 1993. - а што је Центар задокументовао у свом Атласу злочина над Србима - било чак 28 масовних стратишта са четворо и више смртно страдалих. Убијани су дјеца, жене, старци, паљена села на Ђурђевдан, Петровдан, Божић..

- Све чешће су може чути да се радило о грешкицама па и административним, што смо имали прилику да чујемо када је давано објашњење о живим људима чија имена се налазе у Поточарима. Поносан сам јер из Републике Српске, од највишег руководства, почев од предсједника Републике и Владе, долазе поруке које уважавају сваку жртву. Жртва је жртва. Она нема нацију и вјеру. Нажалост, с друге стране имамо све више оваквих и сличних не само ниподаштавајућих, него и крајње безобразних и отворено ћу рећи сулудих порука које се морају озбиљно анализирати - поручио је Нуждић, коментаришући хистерију која се дигла у бошњачкој јавности због геста Делегација Европске уније у БиХ, постављајући и питање каква би њихова реакција и санкције биле да је неки Србин упутио сличне пријетње представницима Европске уније.

Нуждић сматра и да иако посјета ове европске делегације представља напредак, јер смо претходних скоро тридесет година били свједоци потпуног игнорисања српских жртава од стране европских делегација, ипак мора упитати - због чега се представници Европске уније нису појавили на централном обиљежавању страдања Срба у Братунцу или ако већ нису, због чека о свом доласку нису обавијестили чланове породица чији су најмилији страдали.

ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ

Одговора на ово питање није било из Делегације Европске уније у БиХ. Реаговали су само на Суљагићеве прозивке, али ниједном ријечју не помињући пријетње које су добили од њега - да ће “паклено платити” за то што су њихови представници учинили, јер су наводно на том гробљу укопани “починиоци геноцида у Сребреници”.

Како су појаснили из ове делегације, овом приликом одата је почаст искључиво невиним цивилним жртвама убијеним на подручју Бирча, у периоду од 1992. до 1995. године, да свака од тих жртава има своје најмилије који чувају сјећање на њих и оплакују их те да је вијенац положен њима у помен. На крају су саопштили и да су неистините тврдње да се ради о војничком гробљу или да су ту укопани искључиво погинули војници.

Суљагић је, међутим, одлучио да поново оплете по њима, не бирајући ријечи, наводећи да не постоји “ниједна правоснажна судска пресуда за убиство иједног српског цивила у Братунцу”.

Предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић каже да једино што је тачно у овим Суљагићевим тврдњама јесте то што до сада уистину нико није одговарао за стравичне злочине над српским цивилима у подручју Подриња.

- То је непобитна истина, али то је због тога, а на шта већ годинама упозоравамо, јер надлежни истражни и правосудни органи игноришу ове стравичне злочине. Насерове хорде сравниле су више од 80 села. На овом подручју убијено је 2.267 Срба, цивила. Да је правде, многи би већ били осуђени за ове стравичне злочине који нису мимоишли ни српску нејач. Судови, који су под контролом бошњачких елита, неће да процесуирају ове злочине, јер би то нарушило досадашњи наратив да су једино Бошњаци страдали у протеклом рату - каже Којић за “Глас Српске”.

Наводи и да је одговор Делегације ЕУ на Суљагићеве прозивке, али и пријетње лицемјеран и снисходљив те да је крајњи циљ бошњачке елите да Сребреница, односно Меморијални центар у Поточарима постане једино мјесто на ком ће се обиљежавати страдање цивила у протеклом рату.

- Намјерно избјегавају да кажу да је на овом мјесту сахрањен велики број лица која су погинула као припадници такозване АБиХ. Један од њих је и отац Емира Суљагића. Ускоро ћемо објавити податке о томе. На списку се налазе имена 137 бораца АБиХ који су погинули много прије 1995. године, а сахрањени су као жртве јулских догађаја у Сребреници 1995.  И ова чињеница поново разбија тај мит који они годинама граде око овог мјеста. И то у ствари највише и смета Суљагићу. Због тога и овако реагује око Братунца, поново пљујући у лице српским породицама које су на тим просторима изгубиле своје најмилије - поручио је Којић.

Казани и грешкица

Колико далеко иде ниподаштавање српских жртава може се видјети и из недавне изјаве некадашњег предсједника Скупштине РБиХ Мира Лазовића, који је гостујући на једној од федералних телевизија, убиства Срба назвао „малом грешкицом”. Говорећи о Сребреници, Лазовић је признао да је и тзв. АБиХ чинила злочине над Србима, наводећи примјер Казана. Он је потом рекао да је овај случај „мала грешкица” која не смије да „деградира часну борбу АБиХ у одбрани БиХ”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.