Мотика губи трку са дроном!

Милијана Латиновић Радошевић
Foto: Архива

БАЊАЛУКА - Пољопривреда која је у вријеме наших дједова и бака подразумијевала мотику или плуг који вуку волови полако изумире у трци са модерним технологијама, што потврђује и чињеница да ће два хектара на огледним парцелама у Кнежици у петак пшеницом засијати дрон.

Из приједорске канцеларије Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС истакли су да је ријеч о пројекту који се реализује у сарадњи са бањалучким Пољопривредним факултетом, те да ће пшеница бити засијана на новим огледним парцелама Пољопривредне задруге “Смарт вилиџ”.

Пилот дрона Петар Николић са Пољопривредног факултета испричао је за “Глас Српске” да је кроз пројекат “Развој одрживог агритек екосистема у воћарству и виноградарству сјеверозападне БиХ” први пут набављен дрон за третирање и сјетву.

- Запремина приликом третирања у смислу заштите биља или прихране пољопривредних култура износи 40 литара, док је запремина приликом сјетве или разбацивања ђубрива 50 килограма - казао је Николић.

Говорећи о сјетви пшенице дроном, Николић вјерује да ће посао бити завршен за 15 или 20 минута.

- Дрон се програмира и он сам лети, нема потребе да се њиме управља. Оног момента када му се истроши батерија или нестане сјемена у спремнику, он се враћа на позицију, мијењамо му батерију, пунимо спремник сјеменом и он аутоматски полијеће и наставља тамо гдје је стао. Нема преклапања нити губитка времена ни средстава - објаснио је Николић.

Ријеч је о највећем дрону у БиХ који се користи у прецизној пољопривреди.

- Његова ефикасност је изузетно велика. Примјера ради, када сије луцерку, хектар се посије за четири минута. За пола сата може да се истретира седам до десет хектара усјева - истакао је Николић.

Појашњава да употреба дрона штеди и вријеме и ресурсе.

- Прецизност таквог третмана је изузетно велика, смањује се расипање заштитних средстава, пестицида, сјемена, смањује се притисак на животну средину и корисне организме у природи. Дрон се пуни на агрегат и струју, тако да су и ту евидентне уштеде. Сјетва дроном омогућава и улазак у парцелу када је земља влажна или када су биљке већ високог раста па трактор не може да уђе у њиву - испричао је Николић.

Наглашава да је бањалучки Пољопривредни факултет направио искорак у вези са прецизном пољопривредом.

- Уз дрон за третирање набавили смо и дрон са мултиспектралном камером који нам уз одговарајући софтвер омогућава да снимимо парцелу, издвојимо гајене биљке од корова и да видимо гдје је коров заступљен, те на тај начин програмирамо дрон за третирање да циља само та подручја на парцели гдје су уочене коровске биљке - истакао је Николић.

Подвлачи да је веома важно да млади произвођачи схвате да пољопривреда више није активност која захтијева велики утрошак радне снаге.

- Осим дронова, план је да набавимо и пољопривредни робот који је потпуно аутономан - истакао је Николић додавши да се све реализује кроз пројекат који финансира УНДП, а укупна вриједност је 400.000 марака.

ФОРУМ

Петар Николић је рекао да ће 15. новембра у просторијама Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у студентском кампусу у Бањалуци бити одржан форум посвећен примјени технологија у прецизној пољопривреди.

- Причаћемо о прецизној пољопривреди, достигнућима, употреби дронова - истакао је Николић и позвао све заинтересоване да присуствују догађају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана