Мирослав Дрљача, о случају “Трговска гора”, за „Глас“: Пленковићева изјава не смије да нас завара

Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” начелник општине Нови Град Мирослав Дрљача наводећи да је крајње вријеме да и ту варијанту имају на располагању као једну од реалних опција.

- Оно што не смијемо доживјети као неку врсту самозадовољства је изјава која је на неки начин одгодила реализацију пројекта за четири године. Међутим, то се није десило због притиска с наше стране, него зато што се ту ради о једном заиста обимном послу. На крају крајева, било какве грешке у читавој овој причи сигурно би биле фаталне, не само за нас с ове стране него и за становнике Хрватске - рекао је Дрљача коментаришући изјаву хрватског премијера Андреја Пленковића који је рекао да Загреб одустаје од Трговске горе на неколико година.

ГЛАС: Шта ћете као локална заједница прво предузети кад је ова проблематика у питању?

ДРЉАЧА: Као локална заједница нисмо моћни кад је у питању буџет, али оно о чему размишљамо је то да ова мјерења, која су свакодневна, буду редовни дио извјештавања грађана. Желимо да ставимо један панел у центру града, гдје ћемо у сваком тренутку имати очитавање вриједности радиоактивности како би наши грађани, прије свега, били сигурни да нема никаквих штетних дјеловања. Ка­о што сваки дан имамо временску прогнозу, ми ћемо у склопу таквих информација и преко средстава информисања редовно обавјештавати грађане.

ГЛАС: Шта су досадашња мјерења показала?

ДРЉАЧА: Све је у нормалним оквирима природног зрачења, чак и испод просјека. Оно у шта дубоко вјерујем је да Хрватска још ту не складишти било какав материјал с обзиром на то да нису урађени никакви грађевински радови - ништа од складишта и војне инфраструктуре није обновљено, нити се види нека намјена. Оно што знамо да је рађено у самом склопу је деминирање терена. Оно што треба да се зна је да смо, ако се то уради, заиста угрожени. Та опасност нема ни мириса, ни боје - не можемо да осјетимо радиоактивност. Најтрагичније је то што је са те стране Уне улаз у наш водоводни систем, одакле сви становници пију воду.

ГЛАС: Како оцјењујете сарадњу са званичницима у БиХ у вези са овим проблемом?

ДРЉАЧА: Мислим да је коректна. Оно што знамо је то да је ово приоритетна тема рада Савјета министара, првенствено министра Сташе Кошарца. Он као предсједавајући Координационог тијела координира све ове активности. Драга ми је чињеница да има подједнако интересовања и активности и у ФБиХ. Тај проблем није подијељен политичким или било којим другим предрасудама.

ГЛАС: Ово је Ваш други мандат начелника, шта се све промијенило за то вријеме у Новом Граду?

ДРЉАЧА: Имали смо један континуитет доброг управљања, првенствено финансијама. Немамо претјераних задужења, радимо увијек у оквирима наших могућности, тако да све оно што је обавеза буџета завршавамо правовремено и у оквирима који су реални. Оно што смо такође радили је првенствено дио инфраструктуре. Доста је, примјера ради, урађено о питању снабдијевања водом и реконструкције путева. Наша идеја је да сваки становник за мање од пола сата може доћи у центар, да на брзину дођу до Дома здравља или било које друге институције. Сигурно је да нема сфере у којој нисмо направили искорак и вјерујем да то наши грађани препознају. СНСД уз помоћ Владе РС има визију у којем правцу Нови Град треба да се креће. Сигурно је да заслужује и мало више пажње као једна од општина које су угрожене, првенствено идејама и пројектима Хрватске, и сигурно је потребно да грађани осјете да је руководство Српске заинтересовано за живот грађана овдје и за њихов даљи напредак.

ГЛАС: Који су капитални пројекти у току? Шта недостаје, шта је приоритет?

ДРЉАЧА: Завршили смо пројектну документацију за уређење индустријске зоне. Улагањем у инфраструктуру те зоне можемо привући инвеститоре, између осталог, из неких других области. Нови Град је увијек био град текстила, једним дијелом прераде дрвета, а некада смо имали тај виши ниво: канцеларијски намјештај и једну огромну савремену фабрику. То је било некад, сада је то на неким нижим нивоима прераде и финализације. Сматрамо да смо дошли до максимума у ове двије гране, па нас сад интересује нешто друго: улагања у ауто-индустрију, електронику и неке друге дјелатности које овдје никад нису биле одомаћене.

Поплаве

ГЛАС: Добили сте од Савјета министара 200.000

марака, колико је то помогло за обнову поплављених подручја?

ДРЉАЧА: Та штета је вишеструко већа. Тај новац смо највећим дијелом усмјерили на санацију одређених клизишта која су се појавила овдје у граду, гдје су биле угрожене одређене стамбене јединице. Ради се о домовима неколико породица, гдје смо једним квалитетним пројектом направили санацију клизишта и грађани су заиста захвални и сматрају да је њихов проблем ријешен. Поред тога, усмјерен је и на санацију одређених трошкова који су се директно појављивали приликом кампање одбрана од поплава.

Остало је још посла. Имамо још пет или шест клизишта која су активна и гдје заиста не можемо одвојити из редовног буџета средства за санацију. Наравно, грађани очекују да се то уради.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.