Миро Џакула за “Глас”: Прича о акцизама и ПДВ-у служи за додворавање гласачима

- Нико од надлежних није са нама контактирао у вези са измјенама тих аката, а наша писмена оглашавања о том питању нису уважена - подвукао је Џакула и додао да је горући проблем те институције спорост у доношењу аката на нивоу БиХ, јер се поједини киселе у латицама по неколико година. Навео је и да је разлог за то што нема одговорности за нечињење.

Џакула је подвукао и да би владе Српске и ФБиХ требало да издвоје новац за куповину зграде за Главну канцеларију и Регионални центар у Бањалуци те да је то најмање што су заслужили од стране ентитета.

ГЛАС: У БиХ се више од пола године прича о укидању акциза на гориво и смањење стопе ПДВ-а. Колико је то уопште могуће спровести?

ЏАКУЛА: Предложени акти су непримјењиви у пракси. Они који предлажу измјену тих аката требало би да знају који су њихови бенефити, али и како ће се све одразити на прикупљање прихода те који ће бити трошкови по основу примјене и да ли ће те акте бити могуће примијенити. Све је покренуто у сврху политиканства. Ентитетске владе могле су се понашати одговорније у смислу одређивања максималних маржи, од увозника нафтних деривата до крајњег купца. Тада не бисмо имали ово што имамо да на једној пумпи литар горива кошта 3,66, а на другој 2,56 марака.

ГЛАС: Да ли су надлежни контактирали са УИО у вези са тим актима?

ЏАКУЛА: Нико са нама није контактирао. Бојим да је све то предизборна реторика и представа. Мислим да су добре намјере често поплочане путем који иде, нећу рећи у пакао, већ у кривом смјеру, јер идемо негдје гдје не знамо шта нас чека. Ми смо се до сада писмено оглашавали, али нико то није уважио.

ГЛАС: Колико би укидање акциза и смањење ПДВ-а утицало на приходе?

ЏАКУЛА: Немамо израчунато за колико би били умањени приходи, како би се то одразило на ентитете и државу, али и на покренуте инвестиције. Без сагледавања бенефита, али и потешкоћа у примјени такве законске регулативе се не може ићи на површан начин с циљем додворавања гласачима. На крају ми не можемо ни скројити те анализе, јер не знамо који производи иду по стопи од пет, 17 и 22 одсто. Нигдје се нико није консултовао са нама, заобиђена је Управа и Управни одбор и Савјет министара. Парламент се директно укључио у измјену законске регулативе.

ГЛАС: Шта ако ти акти добију зелено свјетло у Парламенту БиХ?

ЏАКУЛА: Спроводићемо ми сваку законску регулативу коју усвоје. Немамо могућност да не примјењујемо законе, али је наша дужност да укажемо на све недоречености предложених аката и да за њихову примјену треба времена. По овим законима је остављено да УИО одреди који производи ће бити по стопи од пет, 17 одсто, а који по 22 одсто. Они ако сутра усвоје ту регулативу, ми не знамо који производи ће бити по којој стопи. Вријеме трајања тог закона је ограничено до краја године, а нама треба минимум шест мјесеци да прилагодимо своје софтвере, као и трговачки ланци. Све то захтијева и новац.

ГЛАС: На који начин је држава могла одговорити на инфлацију?

ЏАКУЛА: За седам мјесеци су прикупљена 902 милиона марака више прихода у односу на рекордну 2021. Из тога се види колико ентитети добијају. Они имају министарства која се баве социјалним питањима. Одговорност је на њима, простора има доста. Мислим да у другој половини године идемо ка стагнирању инфлације. Тржиште ће се само регулисати.

ГЛАС: Шта је са законима о ПДВ-у и акцизама које је скројио УИО?

ЏАКУЛА: Ми смо годину дана писали закон о ПДВ-у и правилник заједно са експертима ЕУ. Завршили смо и нови закон о акцизама и правилник. То све стоји у ладицама надлежних. То се не усваја, не желе да иду упоредо са европским законодавством, а хоће да се кроз пореску политику додворе бирачима. Дају себи за право да предлажу измјене закона, а не сносе посљедице. Нови закон о ПДВ-у и акцизама се кисели двије године. Не постоји воља да се иде напријед. Ми можемо имати политичка неслагања, али то се не смије одржавати на поступања. Број нема емоцију, нацију и политичку странку, а иза бројева се крије новац који контирано прикупљамо и испоручујемо.

ГЛАС: Који су горући проблему УИО?

ЏАКУЛА: Највећи екстерни проблем је спорост у доношењу законских и подзаконских аката од стране надлежних институција. Ми потрошимо људе на писање аката који на крају заврше у ладицама. Та спорост нам смета и стоји на путу бржег развоја. Осим тога кључна смо институција за фискалну стабилност у БиХ, а радници нам имају мање плате него у ентитетским институцијама.

ГЛАС: Да ли сте добили повратну информацију од Градске управе Бањалука у вези са земљиштем за градњу објекта УИО у граду на Врбасу?

ЏАКУЛА: Проблем градње зграде у Бањалуци датира још из 2007. године. Тада је покренута активност са Градском управом да буде додијељено земљиште за изградњу зграде Главне канцеларије и Регионалног центра у Бањалуци. У међувремену се мијењало све и свашта. Сада смо опет на почетној позицији. Немамо одговор на најновији захтјев.

ГЛАС: Очекујете ли да се коначно надлежни укључе у рјешавање тог проблема, што су им савјетовали и ревизори?

ЏАКУЛА: Ово гдје сједимо је власништво Владе РС и дато нам је на коришћење без накнаде. Постављам питање шта ће се десити када Влада донесе одлуку да им овај објекат треба. Мислим да то питање треба да ријеше владе Српске и ФБиХ и то да изнађу новац и да купе објекат за Регионални центар и Средишњи уред Бањалука. Мислим да је то најмање што смо заслужили за све ове године пословања и за овелике приходе које смо прикупили и прослиједили им. Жао ми је што људи у Бањалуци раде у оваквим нехуманим условима. Ако одем са ове позиције, биће ми једино жао што радницима у Бањалуци нисам омогућио да добију оно што су давно својим радом и односном према послу заслужили.

ГЛАС: На чему ће УИО радити у идућем периоду?

ЏАКУЛА: Наш циљ је дигитализација и електронска комуникација и трансформација у савремену пореску и царинску администрацију, као што су оне у Европској унији. Десет корака смо испред државе.

“Отворени Балкан”

ГЛАС: Недавно сте изјавили и да нисте присталица иницијативе “Отворени Балкан”. Због чега?

ЏАКУЛА: Када би ми неко дефинисао шта представља “Отворени Балкан” онда бих се изјаснио. За све интеграције сам, али нисам за оне гдје се иде у маглу и непознато. Нисам присталица интеграција без јасно дефинисаних циљева. “Отворени Балкан” има перспективу ако би се разговарало на прагматичним економским показатељима и да буде јединствено царинско подручје као што је ЕУ. Мислим да треба да идемо у отворену Европску унију, да будемо дио те заједнице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.