Минималац од 1.050 КМ дигао би и цијене хране

Поручено је то са јучерашњег састанка Уније послодаваца РС са представницима Владе РС. Иако је било најављено да ће на састанку бити и премијер Српске Радован Вишковић он се није појавио, а у име Владе био је министар привреде и предузетништва Војин Митровић. Он је рекао да Вишковић није могао доћи због преузетих обавеза те додао да је јуче ујутро одржан састанак Вишковића са послодавцима.

- Питање најниже плате треба да одреде социјални партнери, ако се они не усагласе, онда одлуку доноси Влада. Приједлог предсједника РС Милорада Додика да та плата износи 1.050 марака од идуће године је изнуђен потез - рекао је Митровић.

Предсједник Уније послодавца РС Саша Тривић рекао је да му је жао што није дошао Вишковић.

- Добили смо информацију да износ најниже плате од 1.050 марака није коначан и да о свему треба разговарати. Све зависи од Владе ФБиХ, односно колико ће тамо износити минималац - рекао је Тривић.

Навео је да и њихови приједлози ка Влади РС, међу којима је и износ најниже плате од 750 марака, нису коначни и да о свему треба разговарати. Директор Уније послодаваца РС Саша Аћић рекао је да ако би дошли у позицију да Српска има најнижу плату од 1.050 марака, то би угасило око 20.000 радних мјеста.

- Поједина предузећа би гасила производњу или би се селила у друге земље, односно Србију, ФБиХ, Румунију и друге - рекао је Аћић и додао да приликом одређивања најниже плате у обзир треба узети два елемента, односно инфлацију и економски раст.

Послодавци, како из приватног тако и реалног сектора, појавили су се на састанку, а сви су били сагласни да би раст најниже плате за 350 марака био кобан по њих.

Директор предузећа “Дермал” из Котор Вароша Раденко Бубић рекао је да би раст најниже плате на 1.050 марака утицао на раст трошкова за плате за пет милиона марака на годишњем нивоу те додао да би то оставило велике посљедице по његово предузеће.

- Најнижу плату код нас добијају само они који су на боловању. Њих је сваке године сви више и дакле било би их још више од почетка идуће године. Они би тим били награђени за то што не долазе на посао - рекао је Бубић.

Свако одређивање најниже плате мимо узимања у обзир макроекономских индикатора било би погубно и по предузеће “Дестилација” из Теслића.

- Били бисмо приморани да отпустимо око 320 радника - рекао је директор тог предузећа Зоран Шкребић.

Такође послодавци су упитали шта се то толико добро десило у Српској да најнижа плата буде повећана за 50 одсто.

- Ако се већ поредимо са Србијом и све преписујемо од њих, онда треба да и од њих препишемо и износ најниже плате која је тамо за идућу годину најављена у износу око 400 евра - навели су послодавци.

Из “Тропика” су поручили да би раст најниже плате на 1.050 марака утицао и на раст осталих плата.

- Раст најниже плате не би имао од чега другог да се финансира него од раста малопродајних цијена. Односно око десет процената би дигли цијене на рафовима. То би се одразило на комплетно становништво и то у вријеме када смо коначно мало примирили ову инфлацију - рекао је замјеник директора “Тропика” Светозар Петковић.

Послодавци су на крају поручили и да ће све закључке, приједлоге, али и посљедице повећања најниже плате, прослиједити Влади Српске, од које ће затражити да у року од седам дана одлучи колико ће износити минималац за идућу годину, да би знали у којем смјеру да кроје своје пословне планове.

Дефицит

Из Уније послодаваца РС поручено је и да најнижа плата не смије бити третирана као минимална пореска основица, односно да раст те плате не треба за посљедицу имати намиривање буџетског дефицита.

- Економска теорија и пракса указују на то да раст најниже плате који није базиран на макроекономским индикаторима у кратком року за посљедице има раст неформалне економије - поручили су послодавци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.