Милован Дрецун за „Глас Српске“: Све што Курти замисли, Запад аминује

Вељко Зељковић
Милован Дрецун за „Глас Српске“: Све што Курти замисли, Запад аминује

Живот Срба на Косову у Метохији изузетно је тежак и компликован те крајње небезбједан и неизвјестан, без могућности да се остваре нека од основних људских права, од заштите личне имовине, до права на рад и слободу кретања. Највећи проблем јесте то што такозване косовске власти све раде како би максимално отежале њихов живот у дијелу здравства и образовања па и у случају куповине основних животних намирница и лијекова.

Упозорава на ово предсједник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије Милован Дрецун, истичући како власти такозваног Косова Србе третирају као грађане другог реда, а не као старосједиоце, истичући како Куртијев режим наставља са репресивним мјерама, које би Србе требало да натјерају да напусте своја вјековна огњишта. 

- Полиција и судови све то игноришу. Жмире пред очигледним насиљем које се спроводи над српским народом. Жмире и међународни представници. Праве су глуви, слепи и неми. Албанци који чак пуцају на Србе или им отворено отимају приватну имовину остају ван домашаја правде и не процесуирају их надлежне институције. На тај начин се само подстиче ново насиље, а које онда бива додатно подгрејано запаљивим изјавама Аљбина Куртија и Вљосе Османи. Грађани албанске националности се подстичу на прогон Срба са КиМ. Знајући све то њихов живот све више подсећа налик оном у гету - каже Дрецун у интервјуу за “Глас Српске”.  

ГЛАС: Приштина је донијела одлуку да од 1. фебруара укине платни промет са Србијом и да избаци динар као платежно средство и уведе евро. Да ли је то још један плански удар на Србе са Косова и Метохије?

ДРЕЦУН: Укидање платног промета, што Приштина најављује, био би фатални ударац за опстанак српског народа на северу Косова, али и фаталан за даљи дијалог Београда и Приштине. Како ће ти људу да живе ако не примају плате и социјална давања из буџета Републике Србије.

ГЛАС: Како гледате на инертност представника међународне заједнице када је у питању формирање ЗСО, за које је и сам Аљбин Курти рекао како му није у приоритету?

ДРЕЦУН: Део међународне заједнице који је признао лажну државу Косово, сада настоји да заокружи ту једну причу коју су отворили у једном претходном периоду. Део тог плана је да се Београд што више изолује од свих догађаја на Косову и Метохији. Заједница српских општина би сигурно била један добар институционални механизам који би српском народу омогућио да сам одлучује о својој судбини, да управља својим животима у свим кључним областима. На тај начин би они остали “повезани” са Србијом, која би им онда могла помоћи у финансирању рада те заједнице, али то је очигледно нешто на шта Приштина не жели да пристане.

ГЛАС: Међународна заједница толерише тај Куртијев став, иако се ради о кључном договору који је постигнут још давне 2013. године?

ДРЕЦУН: Стално се проналазе и предлажу неке друге ствари, које немају никакве везе са ЗСО, онако како је то пре десет година договорено. Курти жели ову заједницу формирати према тзв. уставу Косова, а што значи прављење некакве невладине организације, асоцијације која не би имала никакву суштинску надлежност. Нуди се некаква самоуправа која не може помоћи Србима да животно опстану на тим просторима. Приштина ту причу и користи за манипулације и класичну трговину. Они Београд покушавају уценити речима, да уколико Србија жели да се формира ЗСО, пре тога мора признати лажну државу. У првој фази де факто, а у другој и де јуре. На крају нам поручују да уколико то не урадимо неће бити ни ове заједнице. Да којим случајем међународна заједница примора Приштину да то уради, ових уцена не би било. Да закључим, све што Курти замисли, Запад аминује, како би се Србија приморала да прихвати француско-немачки план КиМ.   

ГЛАС: Да ли очекујете да се појачају притисци на Србију уочи предстојећих избора за Европски парламент?

ДРЕЦУН: Имају они много значајније теме којима ће се бавити. Додуше, постојећа бриселска администрација, челни људи Европске комисије, али и из Бијеле куће имају одређени интерес да се питање КиМ што пре реши. Прва фаза, као што сам већ рекао, јесте де јуре признање и то је један континуиран притисак. Што се тиче избора за Европски парламент верујем да ће након њих одређене снаге почети да увиђају какву су грешку направили према Србији и српском народу.

ГЛАС: Колико тренутну ситуацију додатно може закомпликовати, али и усложнити одлука САД да ће размотрити слање “џавелин” ракета Приштини? Велику забринутост међу тамошњим Србима изазвала је и најава обавезног служења војног рока. Да ли је то увод у формирање тзв. косовске војске, што је у супротности са Резолуцијом 1244?

ДРЕЦУН: Трансформација Косовских безбедносних снага (КБС) траје већ једно извесно време под патронатом појединих сила, поготово САД, Велике Британије, Немачке и Турске. Тај процес је осмишљен од стране америчког Института за управљање безбедношћу. Сада се ушло у другу фазу, што подразумева јачање војних капацитета по НАТО стандардима.

Што се тиче слања наоружања ту предњаче Турска и Америка, док је Велика Британија задужена за обуку тих снага. Значи и та прича о слању “џавелин” ракета нас упозорава да тај процес милитаризације и стварања тзв. косовске војске иде у опасном правцу, иако је тако нешто стриктно забрањено Резолуцијом 1244. Тај процес неће бити прекинут, ма ко био председник САД. Верујем да ће та три пешадијска пука бити у функцији много пре него што је планирано. КБС ће у једном тренутку сигурно распоредити своје снаге на северу КиМ, без одобрења команданта КФОР-а.

ГЛАС: Када би то могло да буде?

ДРЕЦУН: Верујем да ће та прича о формирању ове војске бити заокружена током 2025. године. Све то прати развој и других војних капацитета. Наравно ту је и изградња војних база. Не заборавите да им је Турска већ продала одређени број дронова. Формирана је и обавештајна и контраобавештајна служба. Оно што је интересантно јесте то да углавном набављају офанзивно наоружање. У плану им је и куповина хаубица из Турске. Све то забрињава, јер се формира једна озбиљна војна формација на простору КиМ. Стога и ове најаве о увођењу обавезног војно рока. Иако се са регрутацијом требало почети тек 2028. године, Курти је одлучио да током 2024. спроведе пилот пројекат. Ту војну обавезу вероватно ће покушати наметнути и Србима на КиМ, што би довело до нових проблема. Да сумирам, све се своди на стварање услова да се у једном тренутку војно окупира север Косова.

Нови избори

ГЛАС: Недавно су у српским срединама почели са прикупљањем потписа за смјену албанских градоначелника. Шта очекујете?

ДРЕЦУН: Ако не буде препрека од стране Приштине читав процес укључује и нове изборе и трајаће вероватно око шест месеци. Надајмо се да Приштина неће опет наћи неко тумачење такозваног уставног суда па да кажу да нешто није било у складу са тзв. уставом. То је први, почетни корак да би се ушло у процес организације нових избора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана