Милован Бјелица, начелник Сокоца, за „Глас Српске“: Нисам близак СНСД-у, само поштујем више нивое власти
Најбитније нам је да пут преко Романије буде урађен и да не заобиђе Соколац. Брза цеста би била спас за наш крај, јер када имате добре путеве пуно је лакше привући инвеститоре. Много улажемо у развој туризма, а на Равној Романији радимо и одмаралиште “Соколов град” што је пројекат који смо започели са Емиром Кустурицом.
Истакао је ово у интервјуу за “Глас Српске” начелник Сокоца Милован Бјелица који је већ три мандата на челу те општине. Каже како планира да се бори и за четврти мандат јер је пуно послова започето које је потребно завршити.
- Посљедњих десет година ријешили смо снабдијевање водом, али и уређење понора, сливова и отпадних вода, што је био пројекат од 20 милиона марака. Вода је стигла за више од 500 домаћинстава, тамо гдје никада није била - рекао је Бјелица.
ГЛАС: Који су капитални пројекти који се раде или су у плану у Сокоцу?
БЈЕЛИЦА: Радимо више пројеката. Капитални је свакако изградња соларне електране снаге 100 мегавата, гдје имамо заинтересоване озбиљне инвеститоре. Прикупили смо сву потребну документацију, а све уз сагласност ресорних министарстава и Владе РС, која је расписала јавни позив за додјелу концесије земљишта на подручју Сокоца. То је инвестиција вриједна 120 милиона евра и у октобру ће бити познат извођач и рок за завршетак радова биће 15 мјесеци, што је инвеститор и навео у писму намјере.
ГЛАС: Радите и градску кућу, која ће према најавама бити репрезентативан објекат.
БЈЕЛИЦА: Изградња градске куће важан је пројекат, када је у питању област културе. То је мултифункционални објекат у коме ће бити смјештени кино-сала, позориште, спомен-соба, туристичка поставка, сала за сједнице и библиотека. Пројекат је одобрила Влада РС и он је “тежак” око 8,5 милиона КМ.
ГЛАС: Шта је приоритет, односно шта то највише недостаје Сокоцу, а планирате да буде урађено до краја вашег мандата?
БЈЕЛИЦА: Морамо радити на реконструкцији “Топлане”, али и проширењу производње топлотне енергије на подручју општине. Идемо са једним програмом да поправимо стање када је енергетска ефикасност у питању, до сада смо радили на основној школи, обданишту и општини, а у наредном периоду планирамо да радимо и објекте Дома здравља и Средњошколског центра у сарадњи са УНДП-ом и ресорним министарством. Осим тога, када смо већ код енергетске ефикасности, поставићемо соларне панеле на основну и средњу школу, али и спортску дворану.
ГЛАС: Често се у медијима од ваших колега из опозиције може чути да сте блиски властима, како то коментаришете?
БЈЕЛИЦА: Нисам ја близак владајућој гарнитури, само поштујем више нивое власти. Морам истаћи да имам веома коректну сарадњу са Владом РС и предсједником Милорадом Додиком. Знам своје надлежности и одговорности, права и обавезе као начелника општине, моје је да сарађујемо у име свих грађана у вези са пројектима. Да немамо сарадњу са свим тим нивоима, не бих имао резултате какве данас имамо.
ГЛАС: У СДС-у сте од оснивања, на изборима не знате за неуспјех, а у политици сте дуже од 30 година. Хоћете ли се на локалним изборима догодине кандидовати по четврти пут за начелника Сокоца?
БЈЕЛИЦА: Поново ћу се кандидовати за начелника јер то желе грађани који ми дају подршку. Већ имам 65 година, али енергија и даље постоји. Дао сам све од себе посљедњих десетак година што су грађани препознали.
ГЛАС: НАТО бомбардовање ширег подручја Источног Сарајева прије 28 година био је један од најтежих догађаја на том простору за Србе. Посљедице се осјећају и данас. Како их превазићи?
БЈЕЛИЦА: Тежак је то био период за наш крај, ту сам све то преживљавао и на други начин и осјетио на својој кожи, што је опште познато. Урађена је једна велика неправда према нашем народу у том периоду. И данас су велики притисци, само што нас не гађају бомбама, али чини ми се сада још неподношљивији. Сада покушавају да нам одузму сва права.
Подршка пољопривреди
ГЛАС: Надморска висина на којој се налази ваша општина идеална је за бављење сточарством. Колико као локална заједница помажете пољопривредне произвођаче?
БЈЕЛИЦА: Сточарство је и те како битна грана код нас. Рецимо, 2012. године имали око 600.000 литара млијека на годишњем нивоу, а већ сада имамо око 5.000.000 литара што довољно говори колико је битно. Увијек смо били уз пољопривредне произвођаче, суфинансирањем, набављали смо лактофризе, музилице, увели смо и подстицај по литру млијека од десет фенинга. Тај подстицај додуше касни неколико мјесеци, али до краја ове године и ту обавезу према мљекарима ћемо измирити. Субвенционисали смо и набавку око 300 пластеника па се многи наши суграђани баве и том производњом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
