Милош Грујић, економиста, за “Глас Српске”: Људи ће имати све мање новца за трошење

Да ли је уистину могућ толики пад приватне потрошње, да инфлација за толико “поједе” кућне буџете? Економиста Милош Грујић каже како ове прогнозе, нажалост, нису нимало нереалне због смањења реално расположивог прихода те да ће сигурно дођи до великог пада приватне потрошње у БиХ.

- Већина људи у наредном периоду, чак и ако су им и расле плате, имаће сигурно мање новца за трошење јер су цијене порасле, али и рате кредита те рачуни за струју - истакао је у интервјуу за “Глас Српске” Грујић, анализирајући актуелну економску ситуацију у земљи, али и поједина суморна предвиђања за наредни период.

ГЛАС: Борба с инфлацијом и даље траје и сигурно је да она неће бити савладана преко ноћи. Утисак је да она чак храни саму себе, али и да ћемо њене посљедице тек осјетити. Можете ли се сложити с овом оцјеном?

ГРУЈИЋ: Као посљедица чињенице да смо мала и отворена економија, дио инфлације код нас је “увезен”. С обзиром на то да је наша валута везана за евро, увезли смо експанзивну монетарну политику Европске централне банке. Даље, увезли смо и екстерне шокове понуде. Ово се највише види кроз пораст цијена нафте и хране. Један дио раста цијена се може подвести под вашу оцјену. Инфлација заиста може “хранити саму себе” када потрошачи и привредници очекују да ће цијене расти те стога подижу цијене производа и услуга како би се прилагодили очекиваном расту инфлације. Претпоставља се да ће инфлација у наредне двије године успорити, али да се неће вратити на вишегодишњи просјек на којем је била прије 2022. године. Због инфлаторног притиска, очекује се и успоравање личне потрошње.

ГЛАС: Поједини аналитичари сматрају да су инвестиције једини начин да се избјегне рецесија. Колико би за БиХ било значајно да се реализују неки од великих инфраструктурних и енергетских пројеката?

ГРУЈИЋ: Инвестиције у велике инфраструктурне и енергетске пројекте могу имати значајну улогу у избјегавању рецесије и смањењу њених посљедица. Такви пројекти могу створити нова радна мјеста, подићи тражњу и повећати продуктивност што би требало позитивно утицати на укупни раст и развој економије. Међутим, важно је имати на уму да је успјешна реализација великих инфраструктурних и енергетских пројеката скуп, сложен и дуготрајан процес који захтијева значајне инвестиције и стручно знање.

ГЛАС: Колико смо ми уопште искористили ту нашу предност да смо међу земљама које имају најјефтинију цијену струје у свијету?

ГРУЈИЋ: Цијена струје у Српској до сада јесте била компаративна предност наше привреде. Привредници који су оријентисани на извоз су заиста могли да осјете бенефите ове околности. Ниска цијена струје се може искористити на различите начине, као што су инвестирање у нове технологије, развој нових бизниса и повећање конкурентности. Да би се потенцијална предност искористила на најбољи начин, може да се направи национална стратегија за развој енергетике. Она би довела до оптимизације производње и продаје струје, а у складу са свјетским трендовима омогућила увођење ефикаснијих, чистијих и одрживијих начина производње и потрошње енергије. Наша “Електропривреда РС” је ставила приоритет на изградњу соларних електрана, вјетроелектрана и хидролектрана да би се дошло до вишака, који ће омогућити да Српска и даље има вишеструко ниже цијене него у окружењу.

ГЛАС: Према подацима ЦББиХ дијаспора у просјеку годишње у БиХ пошаље око три милијарде марака. Ако се узме у обзир да добар дио тог новца уђе у земљу и црним каналима, да ли се може рећи да је та цифра бар три пута већа те колико је овај новац битан за “опстанак”?

ГРУЈИЋ: Не вјерујем да је толика разлика, али сигурно уђе много више новца него што то званична статистика евидентира. Оријентационо, готово исти број људи живи у БиХ и представља њену дијаспору. Друго, значајан дио новца у БиХ буде достављен путем неформалних непосредних новчаних трансфера - “из руке у руку” или неформалних посредних - преко пријатеља. Новац који пристиже од дијаспоре представља незанемарив вид социјалне и економске подршке нашим суграђанима. Званично, новчане дознаке и остали лични трансфери наше дијаспоре чине више од десет одсто бруто домаћег производа БиХ. По томе је БиХ на врху листе земаља Европе. Ове дознаке имају значајну социјалну димензију. Оријентације ради, споменути износ представља износ једнак износу трансфера за пензије. То није новац који заврши на штедним рачунима нити берзи, него иде на потрошњу. Такође, овај износ је три или четири пута већи од годишњег износа директних страних инвестиција у БиХ. Да исељеници не шаљу дио зарада и да не троше новац током годишњег одмора проведеног овдје стопе раста БДП-а биле би значајно мање, а сиромаштво још веће. На тај начин, кроз раст потрошње држава убире и веће приходе од ПДВ-а као најиздашнијег јавног прихода.

“Мале” банке не руше системе

ГЛАС: Како гледате на банкрот једне од највеће америчке банке. Да ли су могући већи финансијски потреси?

ГРУЈИЋ: Финансијске кризе се с временским одмаком чине као изненадни догађаји. Додуше, накнадна памет открива сигнале који су прије ерупције најављивали проблем, али гледање историјских догађаја уназад није исто што и прогнозирање. Банка која је банкротирала је “тек” шеснаеста по величини у САД. Такве банке никада и нигдје нису рушиле системе. Тренутно, овај потрес се доживљава као изолован случај који хоће указати на неке од дјечјих болести финансијских институција, али неће нарушити структуру финансијског система. Пад ове банке јесте посљедица неусклађености имовине и обавеза. О паралели с догађајима из 2008. могли бисмо говорити тек када би и друге банке показале ове симптоме. Мислим да се то неће десити, јер су банке много боље капитализоване и њихови портфељи су другачији него 2008. године, а и регулатори су много ригиднији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.